Paket plus” koji će danas u Briselu komesaru za proširenje Evropske unije Oliju Renu da predstave potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković i ministar finansija Mlađan Dinkić, ne samo da nije zvaničan dokument vlade, već o njemu nije bilo ni reči na nekoj od sednica kabineta Vojislava Koštunice, potvrđuje za „Politiku” više srpskih ministara.

To, dakle, znači da će dvoje državnih zvaničnika u središtu evropske administracije predstaviti čisto stranačku inicijativu, o kojoj Vlada Srbije prethodno nije raspravljala. Takav nastup čelnih ljudi G17 plus, kako „Politika” saznaje, veoma je iznenadio njihove koalicione partnere, koji nisu najsrećniji zbog ovog njihovog poteza.

Kako kaže jedan od ministara iz DSS-a, koji je želeo da ostane anoniman, ne može se takav plan predstavljati kao stranački, kada je G17 plus deo vladajuće koalicije.

Nijedan od sagovornika „Politike”, međutim, ne dovodi u pitanje postojanje opšteg konsenzusa u vladi kada je reč o evropskim integracijama i ispunjavanju uslova za nastavak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, niti o potrebi obezbeđivanja veće pomoći Evrope Srbiji u oblasti ekonomije i olakšica u viznom režimu, u čemu i jeste suština „Paketa plus”. Zamerke se odnose pre svega na način kako je predstavljena cela inicijativa, koja, prema njihovom mišljenju, najviše treba da koristi podizanju stranačkog rejtinga G17 plus.

Iz kabineta potpredsednice srpske vlade juče je, inače, potvrđeno da Dinkić i Dulić-Marković u Brisel putuju kao „delegacija Vlade Srbije”, kako bi Olija Rena „obavestili o planu za saradnju i buduće odnose Beograda i Brisela, nazvanom `paket plus`”.

U Briselu će, kako je saopšteno, biti predstavljena inicijativa za jačanje dijaloga i tešnju saradnju Srbije i EU. – Dulić-Marković i Dinkić razgovaraće sa Renom o načinu na koji Brisel može pomoći našoj zemlji u rešavanju pitanja koja su u direktnoj vezi sa brzinom uključivanja Srbije u EU – navodi se u saopštenju i dodaje da će se „delegacija Vlade Srbije u Briselu sastati i sa predstavnikom EU za pregovore o statusu Kosova i Metohije Štefanom Leneom”.

Međutim, da iza „Paketa plus” ne stoji vlada još je u ponedeljak najavio Čedomir Antić, član Predsedništva G17 plus, objasnivši da je to inicijativa ove stranke, te da „nije još postala zvanični predlog Vlade Srbije”.

– Ovaj plan ima mnogo dobrih ideja i predloga, tako da ako bude prihvaćen od strane Brisela, nema razloga da ga ne prihvati i Vlada Srbije i naša javnost – izjavio je Antić.

Samo dan kasnije, ministar zdravlja i član Predsedništva G17 plus Tomica Milosavljević je, potvrđujući da je reč o stranačkoj inicijativi, ipak rekao da to „nije pitanje jedne partije”.

– Inicijativa jeste G17 plus, ali ne treba prisvajati partijski bilo šta od onoga što treba da ima korist za sve nas – rekao je Milosavljević, naglašavajući da su i Dulić-Marković i Dinkić članovi Vlade Srbije, te da oni „nisu slobodni strelci”. Prema njegovim rečima, i sve ono što čine članovi vlade jeste izraz njene politike.

Međutim, o tom izrazu politike vlade njeni članovi izgleda najviše saznaju iz medija. Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike, potvrđuje za „Politiku” da, koliko on zna, na sednicama vlade nije bilo reči o „Paketu plus”, te da je on sam o tome najviše čitao u novinama.

– Videćemo još šta je u tom planu – kaže Naumov.

Na pitanje da li mu je čudno da ministri neki plan prvo predstavljaju u Briselu, da bi ga tek potom prikazali i kolegama u vladi, Naumov odgovara da je sve to, verovatno, urađeno u dogovoru sa premijerom Koštunicom.

– Nisam toliko ni razmišljao o tome – dodaje Naumov.

I ministri iz redova Srpskog pokreta obnove za trgovinu i turizam i za dijasporu, Bojan Dimitrijević i Vojislav Vukčević, ocenjuju da Dinkić i Dulić-Marković ne bi trebalo da potenciraju stranačke stavove, ako u Brisel idu kao predstavnici vlade.

– Ako je to stranačka inicijativa, logično je da je tako i predstave, a ne kao vladin predlog, ako formalno nije prošao vladu. Ako principijelno postavimo stvari, kad neko putuje kao predstavnik vlade, ni na kom zvaničnom nastupu ne bi trebalo da potencira stranačke stavove. Istovremeno, ako neko obrazlaže vladin predlog, to može da radi samo kao član vlade, a ako se on, slučajno, lično ne slaže sa tim dokumentom, ni to ne bi trebalo da potencira – ocenjuje Dimitrijević.

Vukčević, međutim, dodaje da je od toga da li je nešto usvojeno na sednici vlade, bitnije da li će to što se predstavlja u Briselu da služi državi, „kao što će da služi”.

– Ako je tako, onda je u interesu države da to bude predstavljeno – kaže Vukčević i slaže se da ni u kom slučaju ne bi trebalo potencirati da je reč o stranačkoj inicijativi, naročito ne u inostranstvu.

Po ugledu na Batića

Mlađan Dinkić i Ivana Dulić-Marković nisu prvi državni zvaničnici u Srbiji koji će službeni put u inostranstvo da iskoriste za plasiranje stranačke inicijative.

I Vladan Batić je krajem 2002. godine, kao ministar pravde, iskoristio priliku da na međunarodnoj konferenciji o organizovanom kriminalu u Londonu, visokom predstavniku EU Havijeru Solani uruči predlog svoje Demohrišćanske stranke Srbije o Savezu samostalnih država Srbije i Crne Gore. Iako je na skupu boravio kao predstavnik Vlade Srbije, Batić je tada ocenio da nema ničeg spornog u tome što je Solanu u, kako je rekao, neformalnom razgovoru, zamolio da pročita predlog njegove stranke i da mu kaže šta misli o tome. Problematično je bilo to što se predlog DHSS-a o savezu samostalnih država suštinski razlikovao od ideje o državnoj zajednici za koju se zvanično zalagala vlada čiji je Batić bio član.
Eksperti za međunarodne odnose tada su ocenili da je u međunarodnoj politici praksa da predlozi koji se stranim državnicima daju privatno, moraju biti strogo odvojeni od državne misije u kojoj se političari nalaze, jer ne mogu u uređenim zemljama da iznose privatne predloge ako u tom trenutku zastupaju državu. Ocenili su, takođe, i da je uobičajeno da predstavnici vlada predloge stranim diplomatama upućuju posredstvom Ministarstva inostranih poslova, a da stranačke predloge mogu iznositi na skupovima koje organizuje njihova partija ili njoj srodne stranke.

Ostale vestiArhiva