Za Narodnu banku Srbije svi ugovori između banaka i klijenata su pravosnažni i centralna banka ne ulazi u to kakve klauzule oni sadrže. Postavlja se samo pitanje profesionalnosti banaka, nekog etičkog kodeksa, odnosno apsolutnog minimuma koji bi banke u svom poslovanju morale da prihvate kada obračunavaju mesečne rate za kredite kod kojih postoji devizna klauzula - kaže za Danas guverner NBS Radovan Jelašić, najavljujući da će u petak biti objavljena imena oko desetak banaka na koje su se građani najčešće žalili.
-On objašnjava da to ne znači da su sve primedbe, a njih je samo protekle nedelje bilo više od 1.000, opravdane, niti da su sve banke na koje su se građani žalili napravile greške. "Građani, recimo, zaboravljaju da su im krediti odobravani po prodajnom kursu evra, pa se žale što im se sada po tom kursu obračunavaju i mesečne rate, što samo naglašava potrebu da klijenti mnogo detaljnije čitaju šta piše u ugovorima i šta su potpisali. Jedino što mi možemo da uradimo nakon toga je da nateramo banke da sprovedu ono što je potpisano ako one to eventualno nisu učinile", objašnjava Jelašić.
Inače, prema podacima koje je NBS dobila, a iza svake primedbe sa kojom će izaći u javnost stoji konkretni ugovor, uočljivo je da samo mali broj banaka koristi iste kurseve prilikom odobravanja i vraćanja kredita. Isto tako, uočeno je da dobar deo banaka koristi deviznu klauzulu samo onda kada to njima odgovara a kada je to u korist klijenata, odnosno kada dolazi do apresijacije, onda to ne čine. Pri tome je veoma zanimljiva akrobatika koja se koristi da bi se to objasnilo. Po mišljenju guvernera međutim nema prihvatljivog objašnjenja za to da i pored toga što je srednji kurs NBS već danima stabilizovan na nivou od oko 83 dinara neke banke rate obračunavaju po kursu od 87 pa i 89 dinara.
Očekujući da će se posle svega što se događalo na relaciji NBS - poslovne banke u vezi sa utvrđivanjem efektivnih kamatnih stopa, i retroaktivnog povećanja kamata na odobrene kredite ili sada oko obračunavanja kursa, možda u okviru Udruženja banaka ili van te institucije, banke radi svojih dugoročnih poslovnih interesa dogovoriti o nekom minimumu transparentnosti čime bi doprinele povećanju poverenja u celokupan bankarski sistem, Jelišić kaže da će NBS ako do toga ne dođe ponovo biti prinuđena da birokratskim propisima tako nešto uradi. Prema njegovim rečima, banke će se ponašati onako kako ih centralna banka i ostali nadležni organi nateraju da rade.
- U procesu stvaranja jednog efikasnog bankarskog sistema privatizacija jeste nužan, ali još ne i dovoljan preduslov. Ona rešava jedan važan problem vlasničke strukture, ali ne i sve probleme. Naravno, da ima još dosta toga što treba uraditi. Za nas kao centralnu banku je najvažnije da taj proces regulative ne traje desetak godina kako je to bilo u zemljama centralne i jugositočne Evrope nego da se što pre nađe minimalni zajednički imenitelji kod svih banaka kada je reč o njihovom poslovanju. To što pre ili kasnije NBS istera svoje nas ne zadovoljava, jer svim bankama treba da je jasno, u koliko dugoročno razmišljaju, da od onoga na čemu mi insitiramo mogu samo da imaju koristi, tvrdi Jelašić.
Na primedbe da osnivanje kol centra nije u skladu sa Zakonom o bankama, kao i na to da centralna banka nije tu da bi se bavila edukacijom građana, Jelašić samo kaže da bi NBS rado ovaj posao ustupila drugima, ali nažalost on ne vidi ni jednu instituciju koja je spremna a ni osposobljena da radi ono što trenutno radi kol centar NBS. Uz to dodaje da "zadatak NBS jeste da izgradi efikasan i stabilan finansijski sistem, a ono što se radi preko kol centra, svakako tome doprinosi". Ujedno dodaje da bi svakako bilo fer kada bi i neki drugi pripomogli u rešavanju problema vezanih za konkurentnost i zaštitu potrošača, ali da to ne znači da će NBS stati. Naprotiv, nastaviće da preispituje poslovanje banka recimo u vezi sa kreditnim i platnim karticama ukoliko se i na to građani budu žalili.

Inertnost ili veliki troškovi

-Iako građani imaju mogućnost da biraju, jer krediti nisu više retka roba, a bilo bi veoma dobro kada bi se pre odluke o uzimanju kredita detaljno raspitali kod minimum 2-3 banke, sigurno je da ljudi mnogo teže menjaju banke nego što bi to bilo za očekivati. Sve je naravno skopčano sa papirologijom ali i sa tim koliko vas to košta. Međutim, i tu deluje konkurencija pa postoje banke koje će sve to da urede umesto vas samo da biste kod njih otvorili račun. Uvek postoji i mogućnost otvaranja nekoliko računa u nekoliko banaka, pa treba upoređivati njihovo poslovanje, savetuje guverner NBS.

Nelogično objašnjenje

- Jedno od čestih objašnjenja banaka je da načinom obračunavanja kursa navodno održavaju supstancu. Ali, postavlja se pitanje da li danas kada je odnos evra i dolara 1:1,27 bilo koja banka obračunava dolar po kursu od recimo 1:1,5 ili 1:1,10 kakav je bio pre tri godine, primećuje Jelašić.

Ostale vestiArhiva