Prvi zahtev upućen guverneru bio je letos, od ministra Dulića, ubrzo nakon odluke Izvršnog odbora centralne banke da se poveća obavezno učešće za stambene kredite. Guverner je tada odgovorio neočekivano „da bi Vladi bolje bilo da gradi autoputeve nego stanove“ i da ne razmišlja o promeni odluke. Sa zahuktavanjem krize ovih dana stigao je novi apel Dulića. Kako ističe, prava antikrizna reakcija bila bi da se učešće za stambene kredite smanji na pet odsto.
- Preživljavamo krizu i pad tražnje koja zahteva nekonvencionalne ekonomske mere i trebalo bi da učinimo sve kako bismo građanima olakšali kreditiranje. Obezbedićemo subvencije za stambene kredite i u idućoj godini, ali je lopta sada u dvorištu NBS. Ukoliko smanje učešće na pet odsto, poguraćemo zamrlu tražnju i uspećemo da spasemo građevinski sektor - kaže za „Blic“ Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja i ističe i da je ovo njegov poslednji javno upućen apel i molba Šoškiću.
Zahtev, izrečen pre nekoliko meseci, izneo je i Nebojša Ćirić, ministar ekonomije, da NBS smanji obaveznu rezervu bankama kako bi oslobođen deo novca usmerile u kreditiranje privrede. I to po povoljnijim uslovima. Ovaj predlog, kako za „Blic“ naglašava Ćirić, i dalje stoji. O tome sa Šoškićem nije do sada razgovarao.
- Ne treba nam konflikt, već što pre sastanak sa guvernerom, bankama i privrednicima - ističe Ćirić. Ali, iako uporno traži razgovor, njega nema.
I u ovom slučaju guverner ima argumente zašto da ne smanji obaveznu rezervu, a što su od njega tražili i privrednici. Kaže da je obavezna rezerva dodatna garancija štednje za naše građane. Takođe, i da ne postoji bilo kakva potvrda da bi banke smanjile kamatne stope ili povećale kreditnu aktivnost. Kako stižu zahtevi na adresu Kralja Petra 7, guverner NBS u tom ritmu i odgovara. Prošle nedelje imao je dva sastanka sa privrednicima i preneo im da centralna banka ne može da rešava neposredne probleme privrede. Loptu je tako zapravo diskretno uputio u dvorište Vlade.
- Postoje druge institucije koje su za to nadležne. Deo zadatka NBS je da se ojača saradnja sa privredom - kaže guverner koji je najavio otvaranja kancelarija NBS za komunikaciju sa privrednicima
Uprkos tome što guverner razgovara sa privrednicima, optužuju ga da nema dobru komunikaciju sa privredom. Ima i zamerki i da je previše nepopustljiv, pa i arogantan.
- Čudna je promena koja se desila guverneru od kada je bio predsednik Saveta NBS i kada je kritikovao politiku Jelašića, do sada kada praktično sprovodi istu. Jedino za pohvalu je to što je doneo Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga - kaže Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.
Da je guverner više u pravu nego privrednici i ministri, mišljenje je Aleksandra Stevanovića, saradnika Centra za slobodno tržište. Neke odluke koje NBS sprovodi mogu i ne moraju se dopasti.
- Nije propala naša građevinska industrija zato što je centralna banka povećala obavezno učešće za stambene kredite. Čačkanje NBS da bi trebalo da utiče na pojeftinjenje kredita je kao čačkanje mečke - kaže Stevanović i dodaje „da Šoškić ne radi ništa gore od prethodnog guvernera, samo je možda manje šarmantan“.
Upozorenja da obaveznu rezervu ne treba smanjivati, čula su se i od stalnog predstavnika MMF-a za Srbiju Bogdana Lisovolika. Iako postoji nekoliko optimističkih pokazatelja kao što je vraćanje inflacije na jednocifren nivo i to što su međunarodna tržišta manje nervozna kada je u pitanju Srbija, ti rezultati, kako je naglasio, mogli bi da iščeznu ako se smanje obavezne rezerve banaka.
- To bi moglo da NBS liši rezervne likvidnosti koja je od suštinskog značaja za vreme tenzija u evrozoni - kaže Lisovolik.

Ostale vestiArhiva