Kada su gradski oci u Jagodini pre nekoliko godina odlučili da ograniče rad ugostiteljskih objekata do 23 sata (radnim danom) i do ponoći (vikendom) vlasnici većine kafića, pritisnuti stalnim inspekcijskim kontrolama, zvanično su poštovali propisano radno vreme tako što su zatvarali objekat u određeno vreme, ali su zatečeni sastav gostiju istog trenutka preimenovali u privatnu zabavu. Broj rođendana i ispraćaja se vidno uvećao, ali je odluka opstala.
- Zahvaljujući toj odluci procenat kriminala i remećenja javnog reda gotovo je prepolovljen, policija je najviše posla imala posle ponoći. Bilo je mnogo problema i zbog buke, jer je, recimo, kafić Modus smešten između deset zgrada sa oko tri hiljade stanara, koji zbog preglasne muzike nisu mogli da spavaju. Sada su zadovoljni i građani i roditelji, jer smo umesto noćnog života, mladima ponudili sportske terene koji se grade i renoviraju kako u gradu tako i u selima - kaže za Danas predsednik jagodinske opštine Dragan Marković Palma, i dodaje da uprkos takvim ograničenjima, ugostitelji u tom gradu imaju posla, jer je otvoren zoološki vrt koji dnevno poseti i do hiljadu gostiju.
Nešto liberalnije su bile novosadske vlasti koje su pre tri godine od ograničenja izuzeli hotele, motele i ugostiteljske objekte koji se nalaze van zona stanovanja, pa je Novi Sad zadržao imidž grada koji u svojoj turističkoj ponudi ima i noćni život. Najburnije reakcije na višegodišnje pokušaje da se ograniči radno vreme ugostitelja i trgovaca zabeležene su u Beogradu, pa je sudbina predloga koji se prošle nedelje našao na javnoj raspravi, neizvesna.
- Iritirani smo tekstom odluke koju je gradski Sekretarijat za privredu predložio. Odluka je napisana kabinetski, bez ikakvih konsultacija sa ugostiteljima, a osnovno obrazloženje je da mora da se usvoji jer je veliki pritisak građana zbog noćne buke. Pri tome se ne pominje koliko se novca slije u gradski budžet zahvaljujući sve većem prilivu turista. Zato mislimo da je jednostavnije da se zatvore objekti koji prave buku. Posebno smo iritirani što je za javnu raspravu određen rok od samo pet dana, i to u avgustu mesecu. Uprkos tome uspeli smo da formulišemo osnovne primedbe, a naš osnovni zahtev je da se napravi razlika između tipova objekata i lokacija na kojima se nalaze - kaže za Danas Ratko Uljarević, predsednik Odbora za ugostiteljstvo u Privrednoj komori Beograda i direktor Ugostiteljskog preduzeća Višnjica.
U gradskom Sekretarijatu za privredu kažu da su spremni da koriguju ponuđeni tekst odluke i da će se krajem ove nedelje održati sastanak kome će prisustvovati i predstavnici ugostitelja, kako bi se došlo do što kvalitetnijeg rešenja, a odustalo se i od namere da se o toj temi odlučuje na septembarskom zasedanju Skupštine grada.
- Ponuđeni tekst odluke o utvrđivanju radnog vremena ugostiteljskih objekata samo je polazna tačka i mi ćemo uvažiti sve primedbe koje bi mogle da doprinesu da tu oblast regulišemo tako da bude u interesu i građana, ali i ugostitelja i trgovaca. Naši ugostitelji moraju da shvate da takva ograničenja postoje svuda u svetu, pa i državama u okruženju, čiji građani, zbog noćnog provoda dolaze u Srbiju. Konačno, odlukom je predviđeno da barovi, noćni klubovi ili kabarei mogu da rade od 19 sati do pet ujutru, a pružena je i mogućnost da se u vreme velikih gradskih manifestacija ugostitelji obrate Sekretarijatu za privredu sa zahtevom za produženje radnog vremena u tom periodu - rekao je za Danas gradski sekretar za privredu Đorđe Mazinjanin.
U Turističkoj organizaciji Srbije smatraju da će donošenje odluke o ograničavanju radnog vremena bitno uticati na razvoj turizma u koji se poslednjih godina ulaže sve više nade i sredstava.
Prema rečima Miodraga Popovića, direktora TOS određivanje radnog vremena ugostitelja u nadležnosti je lokalnih vlasti. On, međutim, podseća da u ostalim turističkim mestima u Srbiji nesuglasica u vezi sa tim gotovo da i nema. "Tamo je to prepušteno tržištu, pa ukoliko gostima hotela odgovara, restorani će raditi", kaže Popović i naglašava da je jedan od motiva za donošenje takvih ograničenja sigurno i problem kasnih izlazaka tinejdžera, ali da ponešto mora da se uradi i u porodici.

Skadarlija nije Čukarica

- Jedan od stubova turističke ponude Srbije upravo je "siti brejk", a sve brojniji turisti dolaze u Beograd privučeni upravo energijom grada koji nikada ne spava. Mi ne možemo da se identifikujemo sa Budimpeštom ili Pragom koji su već izgradili svoj imidž, a Beograd tek mora da se nametne kao poželjna turistička destinacija. Pri tom treba reći da ograničenje rada kafića na Čukarici, smeštenog između tri zgrade, nije isto kao ograničenje u zonama koje su definisane kao turističko-ugostiteljske lokacije, kao što je recimo, Skadarlija. Zato mislim da odluku o radnom vremenu ugostitelja, ali i kioska, pekara i drugih usluga koje su vezane za taj tip turističkih usluga, mora vrlo pažljivo da uradi tim stručnjaka od turizmologa i ugostitelja do sociologa - naglašava za Danas Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Srbije.

Ostale vestiArhiva