Sastanku su prisustvovali predstavnici trgovina koje su članice Sektora trgovine Unije poslodavaca Srbije: „Metro keš end keri“, „Merkator-S“, „Univereksport“, DIS, „Gomeks“ iz Zrenjanina, „Novitas“ iz Šapca, „Europrom“ iz Valjeva, DPL, „Merkur“, „Pres grupa“... Predstavnici „Deleza“ nisu bili na sastanku jer ovaj trgovinski lanac nije član te unije. Ministar je trgovcima predložio da ograniče marže na 10 odsto, što je među njima izazvalo komešanje. Neki od njih su prokomentarisali kako to nije u skladu s tržišnom ekonomijom i pitali da li to znači da država sprema neku uredbu po tom pitanju. On im je na uzvratio da ih je upozorio - priča izvor „Blica“ koji je prisustvovao ovom sastanku, a koji je želeo da ostane anoniman. Neki od trgovaca su, kako kaže naš izvor, ministru čak postavili pitanje koji proizvodi spadaju u osnovne životne namirnice, na šta su dobili odgovor da se, ako ne znaju, raspitaju. Petrović im je tokom razgovora poručio da više neće moći da šire maloprodajne mreže na račun zarada koje ostvaruju na osnovnim životnim namirnicama - kaže naš izvor. Kako sastanak nije urodio plodom, Vlada će, saznaje „Blic“, do kraja godine naći pravni način da se marže ipak ograniče. Unija poslodavaca Srbije prekjuče je saopštila da su netačne informacije da su trgovačke marže veće nego u okruženju, navodeći da su svi proizvodi u Srbiji, izuzimajući banane i kafu, jeftiniji ili da jednako koštaju kao i u BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Poslednja istraživanja pokazuju da marže u Srbiji u proseku iznose 23 odsto. Iako se smatraju jednim od glavnih krivaca za visoke cene, trgovci pod izgovorom poslovne politike na tu temu obično ne žele da govore. Ono što se od njih najčešće moglo čuti jeste da se marže na osnovne životne namirnice kreću do 10 odsto, zbog čega ostaje nerazumljivo zašto nisu pristali na predlog ministra. Pravi odgovor leži na policama. Kao primer može poslužiti šećer, koji u maloprodaji košta do 98 dinara po kilogramu. Ako se zna da nabavna cena ove namirnice iznosi 80 dinara, nije teško izračunati da marža na tu osnovnu životnu namirnicu iznosi i više od 20 odsto. Za razliku od Srbije, marže se, kaže ekonomista Dragovan Milićević, u evropskim zemljama kreću najviše do 10 odsto. Francuski lanac „Karfur“ obračunava marže od 0,5 odsto, američki „Volmart“ 3,6, a britanski „Tesko“ 4,1 odsto. Ovi lanci imaju ogromne promete, broj kupaca i realizaciju i ne bi ni mogli da se uklope u veće marže - kaže Milićević. Ovo potvrđuje i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, koji kaže da čak u susednim zemljama marže na osnovne životne namirnice ne prelaze 10 odsto. U Srbiji, međutim, one iznose i do 40 odsto. Kada se stvar ovako otrgne kontroli i trgovci pomisle da im niko ništa ne može, država mora da reaguje i propiše visinu marži na osnovne životne namirnice kako bi zaštitila građane. Pritom se tu ne radi o ograničavanjima marži na stotinama proizvoda, već o dvadesetak životnih namirnica. Svesni smo da je ograničavanje marži administrativnim putem nešto najgore što država može da uradi, ali primer da se na ovaj način trgovci mogu dovesti u red imamo u Republici Srpskoj, gde su marže uredbom propisane na osam odsto - kaže Papović i dodaje da princip slobodnog tržišta, formiranja cena i tržišnog poslovanja može da važi samo za one koji znaju šta je konkurencija. Naši trgovci, kaže, to ne znaju jer kartelski dogovaraju cene i deru građane.

Ostale vestiArhiva