"Talas štednje u Evropi rezultiraće sporijim privrednim rastom", predviđa Stiglic u intervjuu Rojtersu.
"Finansijska tržišta biće razočarana, jer će prihodi od poreza biti niži. Kada se to uvidi, tražiće se više kamate i onda će se tek shvatiti da sadašnje rešenje nije donelo željeni efekat", upozorio je bivši glavni ekonomista Svetske banke.
Prema njegovoj oceni, dužnička kriza u evrozoni pogodila je posredno Latinsku Ameriku, smanjen je izvoz kao i kreditni plasmani španskih banaka, snažno zastupljenih u toj regiji i njihove lokalne filijale bi mogle da budu prisiljene da šalju novac u matične banke u idućoj godini s obzirom na teška vremena u Evropi.
"Evropa prolazi kroz recesiju i to će štetiti tražnji. Čile će pretrpeti štetu uglavnom preko trgovine", ocenio je Stiglic, poznat po stavu da bi trebalo da vlade u vreme krize povećaju potrošnju, upravo suprotno od onog što trenutno čine.
Nemačka predvodi inicijativu za budžetsku štednju i uvođenje automatskih sankcija za evropske članice koje krše ovaj dogovor, ukazao je on.
"S druge strane, Kina ima resurse, instrumente i političku volju da ih upotrebi kako njena prireda ne bi naglo krenula silaznom putanjom", ističe Stiglic.
Prema njegovoj prognozi, Kina će veroatno podržati svoju privredu u idućoj godini, a time će zaštititi i proizvođače sirovina u Latinskoj Americi od evropske dužničke krize, održavajući potražnju za njihovim proizvodima.
Kina će upotrebiti svoje ogromne devizne rezreve za razvoj svoje privrede dok evropska štednja, izazvana finansijskim nedaćama, predstavlja veliku pretnju za Latinsku Ameriku, upozorio je on.
"Ako kineskoj privredi bude trebao podsticaj, oni imaju resurse i političku volju da ih osiguraju. Takođe, za razliku od SAD, polovina zemlje ne sledi ideologiju po kojoj je kresanje budžeta jedino rešenje problema. Ako njihova privreda uspori, trošiće kako bi je podstakli", zaključio je Stiglic.

Ostale vestiArhiva