One su rate za kredite obračunavale po kursu višem od trenutno važećeg. Na spisku se nalaze EFG, Meridian, AIK banka, Vojvođanska, Alfa banka i Banka Inteza. NBS je to ponašanje ocenila kao nekorektno. NBS poručuje da se građani dobro upoznaju sa ugovorima koje potpisuju, uključujući i deviznu klauzulu. Istovremeno, ekonomisti predviđaju da će dinar nastaviti da jača u odnosu na evro.

Informativnom centru Narodne banke obratilo se 2.000 građana zbog nedoumica koji kurs koriste njihove banke prilikom obračuna mesečnih rata za kredite. Oni su imali najviše pritužbi na postupanje banaka koje stanovništvu najviše i daju kredite, a Narodna banka je poslovno ponašanje banaka ocenjivala isključivo na osnovu ugovora i dokumentacije koju su dostavili njihovi klijenti. Centralna banka traži da se donese bankarski kodeks, jer nema načina da kazni banke.

Povodom kredita sa deviznom klauzulom NBS upozorava da je uočeno da neke banke koriste različite kurseve: prilikom odobravanja i puštanja kredita niži, kupovni, a prilikom obračuna otplatne rate viši, prodajni kurs. Takve ugovore i izvode dostavili su klijenti EFG banke, Meridian i AIK banke.

Na isti način utvrđeno je da pojedine banke - Intesa, Meridian, Vojvođanska i Alpha banka – za jedan deo kredita valutnu klauzulu primenjuju isključivo u korist banke, uvećavajući klijentima otplatnu ratu u slučaju da dinar slabi, a ne umanjujući je kada domaća valuta jača.

"Naš komentar je da smo se isključivo držali ugovora koje smo potpisali sa klijentima", kaže Sanja Ćosović, zadužena za odnose sa javnošću u Meridian banci.

Narodna banka smatra da je ponašanje banaka u slučajevima kada se evro koristi kao referentna valuta u obračunu obaveza dužnika samo kada dinar depresira, dok se apresijacija dinara uopšte ne uzima u obzir, u suprotnosti sa primenom osnovnih ugovornih načela, kao i dobrih poslovnih običaja, a prevashodno kao nekorektan odnos prema klijentima.

Kod kredita u deviznom znaku unošenje valutne klauzule treba da znači da ona podrazumeva kretanje kursa u oba smera i da ista zaštita od valutnog rizika važi i za banku i za njenog klijenta. U suprotnom slučaju, što predstavlja nekorektan odnos prema klijentu, banka ovakvom upotrebom kursa kvazi “kursni rizik” koristi kao izvor netransparentnih dodatnih prihoda, saopštava NBS.

Centralna banka poručila je da građanima da se, pre nego što se zaduže, detaljno raspitaju za uslove uzimanja bankarskih pozajmica i da prate kako im se obračunavaju rate. Isto poručuju i stručnjaci. "Treba proveriti da li piše valutna klauzula, najbolje bi za građane bilo da bude srednji kurs, to nije na štetu ni građana ni banaka", kaže ekonomista Đorđe Đukić.

Inače, godišnje kamate na pozajmice u Srbiji i dalje su visoke. Najveća je na dozvoljen minus po tekućem računu - 31 odsto, zatim za gotovinski kredit - od 16 do 24 odsto, za potrošački kredit - od 19 do 21 odsto i za stambene kredite 6,5 odsto.

Ukoliko postoje indicije da je određena banka kršila ugovorne odredbe i da po tom osnovu postoji povećani rizik od utuženja klijenata i samim tim potencijalnih obaveza banke, NBS je saopštila da će preduzeti odgovarajuće mere i da je ovo pokazatelj da se izradi bankarskog kodeksa.

Šta će biti s dinarom?

Povod za nekorektan odnos prema klijentima bio je smanjenje vrednosti evra u odnosu na dinar pre oko mesec dana.

Bivša guvernerka Narodne banke Kori Udovički smatra da je zbog trenutnog kretanja ponude i tražnje na finansijskom tržištu "realno da dinar može da jača, ali ne na dugi rok".

Udovički je agenciji Beta rekla da zbog čvrste politike držanja dinara, koju sada vodi NBS, na tržištu ima više ponude deviza nego dinara, što omogućava da vrednost deviza u odnosu na dinar opada. "Činjenica je da dinar trenutno jača jer država i banke mogu da se zadužuju u inostranstvu i dolaze prilivi iz privatizacije, što povećava ponudu deviza", precizirala je ona.

NBS je juče, da bi sprečila jos veći rast vrednosti dinara u odnosu na evro, na Međubankarskom deviznom tržištu kupila evre u iznosu od 103,1 miliona dolara, a zvanični srednji kurs bio je 81,50 dinara za jedan evro.

Udovički je upozorila da se zbog nedovoljne konkurentnosti srpske privrede dugoročno mogu očekivati problemi i sa čvrstinom kursa dinara i sa konkurentnošću srpskih proizvoda.

Centralna banka preporučila je građanima, da zbog takvog trenda, višak dinara ulože u neki vid štednje. Kako kaže predsednica Centra za visoke evropske ekonomske studije, takva odluka građana Srbije prvenstveno bi trebalo da bude motivisana kretanjem kamatnih stopa.

Udovički smatra da bi, i pored pozitivnog kretanja kursa dinara, koji će se, kako kaže održati do kraja godine, nakon toga mogla uslediti dvocifrena, umesto planirane jednocifrene inflacije.

NBS: Ne važe polise stranih osiguravajućih kompanija

Narodna banka Srbije upozorila je građane da ne kupuju polise osiguranja kompanija iz inostranstva, jer se izlažu riziku da izgube uloženi novac.

Polise osiguranja u Srbiji mogu izdavati samo društva za osiguranje sa dozvolom za rad NBS, a polise koje izdaju strane kompanije, kako ističe NBS, ne važe.

NBS ima podatke da pojedinci, koji se predstavljaju kao zastupnici određenih osiguravajućih kompanija iz inostranstva, i dalje nude građanima polise osiguranja i podseća da, ukoliko je polisa na stranom jeziku, upravo to predstavlja pouzdan znak da je ona ništavna.

Građane koji imaju polise na stranom jeziku NBS je zamolila da joj dostave kopije polisa do 31. avgusta ove godine, a mogu i da se jave Informativnom centru NBS na broj 0800/111-110.

I Kina se bori s kamatama

Čak i Kina ima problema sa kamatama.

Danas je kineska centralna banka naredila bankama da povećaju kamate za pola procenta, kako bi zauzdala bujicu kredita i ulaganja koja prete da destabilizuju četvrtu najveću privredu sveta.

Godišnja kamata na kredite sada je nešto iznad šest odsto. Kineska vlada strahuje da investicioni bum može da zapali inflaciju i zatrpa banke teretom previsokih nenaplaćenih dugova.

Ostale vestiArhiva