Stresan posao povećava krvni pritisak, rezultat je nove kanadske studije. To potvrđuje ono u šta su mnogi direktori, ali i službenici sumnjali već godinama. Ustanovljeno je da se zbog napetosti na poslu povećava sistolni (gornji) pritisak, naročito kod službenika koji imaju malu društvenu podršku na poslu.

Studija je obuhvatila 6.719 muškaraca i žena starosti od 18 do 65 godina. Ispitanici su popunjavali upitnik o nivou fizičke aktivnosti, eventualnom pušačkom stažu i ostalim faktorima koji bi mogli da utiču na krvni pritisak ili razvoj neke kardiovaskularne bolesti. Osim toga, odgovarali su na pitanja o karakteristikama svog posla i društvenog života. Svima je više puta meren krvni pritisak.

Posle sedam i po godina muškarci koji su bili izloženi većoj poslovnoj napetosti imali su viši krvni pritisak nego ostali ispitanici. Osim toga, ispitanici koji su bili izloženi najvećim poslovnim stresovima imali su 33 odsto veći rizik da obole od visokog krvnog pritiska. Ipak, najvećem riziku od visokog krvnog pritiska bili su izloženi muškarci i žene koji nisu imali dovoljnu podršku svojih šefova ili kolega. Štaviše, u slučajevima podrške okoline, stresni uslovi na poslu nisu izazivali rast krvnog pritiska.

U našoj zemlji je više od 37 odsto stanovnika pod stresom, a svaki deseti je pod stresom tako visokog intenziteta da ne može da ga kontroliše, poslednji su rezultati istraživanja Instituta za zaštitu zdravlja „Batut“.

Stres, kako akutni, tako i hronični, može biti značajan faktor rizika u nastanku bolesti srca, krvnih sudova i malignih bolesti, koje su vodeće u strukturi smrtnosti stanovništva Srbije, priča za „Blic“ dr Nada Macura, kardiolog u Hitnoj pomoći.

Kada smo pod stresom, treba znati da se u našem organizmu dešava niz procesa, te je organizam izložen nekoj vrsti agresije - traumatskoj, infektivnoj, psihološkoj.

- Kada smo pod stresom, luče se hormoni stresa (hormoni nadbubrega) kao što su adrenalin, noradrenalin i kortizol. Oni utiču na porast šećera i masnoće u krvi, ubrzavaju rad srca i podstiču tonus mišića, što znači da se organizam nalazi u stanju pripravnosti da bi savladao problem koji je pred njega predstavljen - objašnjava Macura.

Da bi se stres savladao, svaki čovek treba da napravi plan tako da ne prihvati više obaveza nego što zaista može da uradi.

- Postoje dva tipa ličnosti. Tip A su ljudi koji hoće sve i odjednom, uvek su tačni, precizni. Tip B su umereni ljudi, ne uznemiravaju se, često kasne i to im ne predstavlja problem. Da bi se izbegao stres, najbolje je naći sredinu između ova dva tipa ličnosti. Ukoliko ni to ne možemo, treba se prilagoditi situaciji. Na primer, ne moramo sve odjednom da uradimo, neke stvari mogu da se ostave i za kasnije. Treba se kontrolisati i pre nego što bi se reklo nešto ružno, izbrojati do deset. Ako neko baš burno reaguje, treba da se konsultuje sa lekarom kako bi mu prepisao neko sredstvo za smirenje - savetuje dr Macura.

Ostale vestiArhiva