Na sastanku Međubankarskog deviznog tržišta održanom pre dva dana Narodna banka Srbije bila je prinuđena da još jednom u ovoj godini interveniše kupovinom evra u visini od 103,1 milion dolara da bi sprečila aprecijaciju dinara. Posle te intervencije zvanični srednji kurs utvrđen na nivou od 81,50 dinara za jedan evro, što je na nivou koji je važio u aprilu 2005. godine. Kako je u junu i julu centralna banka intervenisala na deviznom tržištu dva puta, to je bila tek treća intervencija NBS u ovoj godini, za razliku od svakodnevnih intervencija u prethodnom periodu.
To je, kako kažu u NBS, urađeno kako bi se sprečila velika dnevna oscilacija kursa prouzrokovana znatno većom ponudom od traženje za devizama. To, međutim, ne znači da će centralna banka zaustavljati tržišne tendencije koje su u poslednje vreme dovele do aprecijacije dinara. Naprotiv, cenu domaće valute i ubuduće će određivati odnosi ponude i tražnje deviza. Jedina značajnija promena u tom smislu trebalo bi da bude namera NBS da od septembra svakodnevno na tržištu prodaje petinu deviza koju otkupi od menjača, što će , kako se procenjuje, samo povećati količinu deviza na tržištu, a time dovesti do dalje aprecijacije dinara. U tom kontekstu postavlja se pitanje do kog nivoa može ići pad evra i da li ipak centralna banka ima pred sobom utvrđenu granicu ispod koje bi bilo necelishodno pustiti da sklizne evropska valuta. U NBS nisu spremni da na tu temu daju decidiran odgovor tvrdeći da su kurs prepustili tržištu, odnosno bankama i menjačima koji mogu slobodno da ga formiraju, samo sada uz maksimiranu proviziju. Zato, niko ne želi da se bavi procenom kakav će kurs biti na kraju godine.
Ako se osvrnemo na ono što se dešavalo tokom poslednjih desetak dana, videćemo da je srednji kurs evra u trenutku kada se verovalo da je stabilizovan na 83 dinara, u jednom danu, (u sredu,) oboren za 90 para. Prema nekim procenama veliki dopinos tome dali su akcionari Hemofarma koji su krenuli da troše pare dobijene prodajom akcija. Centralna banka je izračunala da su oni koji su dobijene dinare konvertovali tokom vikenda u evre izgubili od jedan do 1,5 odsto s obzirom na to da je evro tada vredeo po srednjem kursu 83 dinara. Da su kojim slučajem na raspolaganju imali te dinare polovinom maja, za jedan evro po srednjem kursu NBS morali bi da izdvoje čak 87,5 dinara, mesec dana kasnije evro bi im bio za 80 para jeftiniji, a sredinom jula bi za evropsku valutu morali da plate 83,5 dinara. Dakle, to što su u avgustu krenuli u konverziju dinara u evre "spasilo" ih je gubitka od nekoliko dinara po evru.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, kaže za Danas da je jedan od najvećih uzročnika naglog jačanja dinara isplata novca bivšim akcionarima Hemofarma. "Tako velika isplata, svakako, može da izazove pad vrednosti evra", naglašava Stevanović. On podseća da se u Srbiji vodi politika organičenog flukturirajućeg kursa dinara kao i da NBS interveniše uvek kada proceni da se na tržištu događaju poremećaji.
- To je, međutim, prilično skupa potpora za snižavanje inflacije jer izvoznici, recimo, sada od izvoznih poslova, zarađuju za deset odsto manje u odnosu na maj kada je evro vredeo 88 dinara. Njima se sada više isplati da robu plasiraju na tržištu Srbije nego u inostranstvu jer mogu dobiti više dinara prilikom prodaje - kaže Stevanović.
On ističe da jačanje dinara nije posledica rasta proizvodnje već velikog priliva kapitala u relativno kratkom roku i dodaje da će dinar oslabiti kada kapital krene da izlazi iz zemlje.
- Uzmimo primer Nacionalnog, bolje rečeno predizbornog investicionog plana. Većina repromaterijala koji će biti korišćen za realizaciju projekata iz tog plana moraće da se uveze. Bivši akcionari Hemofarma će takođe u najvećoj meri novac potrošiti na robu iz uvoza. A kada je jačanje jedne valute na staklenim nogama, onda je to veliki izazov za špekulante i to se ne sme izgubiti iz vida - ističe Stevanović.
Prema rečima Jurija Bajeca, saradnika Ekonomskog instituta u Beogradu, najveći problem je što građani Srbije i pored primamljivih kamatnih stopa koje preporučuje NBS, i dalje nemaju poverenja u domaću valutu.
- Građani Srbije smatraju da su najsigurniji ako novac pretvore u evro. Postoji strah od dinara bez obzira na njegovo trenutno veštačko jačanje. Treba podsetiti da jačanje dinara nema veze sa stvarnim dugoročnim jačanjem srpske privrede. Činjenica je, takođe, da se nalazimo u paradoksalnoj situaciji da NBS prvi put interveniše u cilju jačanje strane valute - ističe Bajec.
On naglašava da takva situacija ne odgovara izvoznicima jer oni dobijaju malo dinara na izvezenu robu a većina troškova prilikom proizvodnje im je u dinarima.
- NBS bi trebalo od naredne godine da ide na ciljanu inflaciju ali i da istovremeno pusti kurs dinara da se slobodno fomira na tržištu pa šta bude - kaže Bajec.
Na pitanje da proceni koliko bi evro do kraja godine mogao da skoči ili padne, Bajec kaže: "Kada bih to znao, obogatio bih se".

Evro gubi dah

Prvog dana ove godine evro je vredeo 85,5 dinara a niži kurs od sadašnjih 81,5 zabeležen je samo u prva tri meseca prošle godine. Kada je evro vredeo u proseku oko 78,6 dinara. U januaru 79,8 dinara, u februaru 80,1 a u martu 80,7 dinara. Za tri meseca kurs evra povećan je za 2,7 odsto a samo julska nominalna aprecijacija dinara u odnosu na evro ove godine bila je 2,3 odsto, taman toliko kolika je i petomesečna deprecijacija domaće valute. Time je krajem jula dinar bio nominalno jači u odnosu na evro za čitavih tri odsto u odnosu na vrednost s kraja jula prošle godine.

Kori UDOVIČKI: Kratkoročno jačanje dinara

Bivši guverner Narodne banke Srbije Kori Udovički izjavila je da je zbog trenutnog kretanja ponude i tražnje na finansijskom tržištu "realno da dinar jača, ali ne na dugi rok". Udovički je rekla da je zbog čvrste politike držanja dinara, koju sada vodi NBS, na tržištu veća ponuda deviza nego dinara, što omogućava da vrednost deviza u odnosu na dinar opada. "Činjenica je da dinar trenutno jača, jer država i banke mogu da se zadužuju u inostranstvu, a tu je i priliv iz privatizacije, što povećava ponudu deviza", precizirala je ona. Udovički je upozorila da se zbog slabe konkurentnosti srpske privrede dugoročno mogu očekivati problemi i sa čvrstinom kursa dinara i sa konkurentnošću srpskih proizvoda. NBS najavila je da ni nadalje neće dozvoljavati prevelike dnevne promene kursa, ali i da isto tako neće zaustavljati kretanja na finansijskom tržištu koja su u poslednje vreme dovele do jačanja dinara.

Ostale vestiArhiva