Posle objavljivanja spiska banaka koje su se prema oceni centralne banke Srbije ponašale nekorektno prema klijentima kojima su odobrile kredite s deviznom klauzulom i oglašavanja nekih od prozvanih koji tvrde da ništa nije sporno u njihovom ponašanju, logično se nameće pitanje kakav ishod ovog najnovijeg spora na relaciji NBS - poslovno bankarstvo moguće očekivati. Iz samog saopštenja NBS jasno je da ona banke nije stavila na ovaj spisak jer je ocenila da su one prekršile neke zakonske odredbe, pa otuda nema ni mesta očekivanju nekih sankcija.
Naprotiv, jasno je naglašeno da je uvidom u ugovore koje su nezadovoljni klijenti dostavili centralnoj banci uočeno da su prilikom odobravanja kredita EFG, Meridian i AIK banka koristile kupovni, a prilikom obračunavanja mesečnih rata prodajni kurs evra. NBS to ocenjuje kao nekorektan odnos prema klijentima i izvor netransparentnih dodatnih prihoda za banku. Isto kao i u slučaju koji je primećen kod ugovora klijenata Intesa, Meridian, Vojvođanske i Alfa banke kada se valutna klauzula primenjuje isključivo u korist banke, tako što se klijentima uvećava otplatna rata u slučaju da dinar slabi, a ne umanjuje kada domaća valuta jača.
NBS je mogla da istakne samo svoj stav u vezi s primenom devizne klauzule i time se pridruži ocenama stručnjaka koji su odavno upozorili na to da se poslovne banke u Srbiji često ponašaju onako kako ne bi smele u zemljama iz kojih dolaze i da upozori da će, bude li indicija da su određene banke kršile ugovorne odredbe, preduzeti odgovarajuće mere. U saopštenjima nekih od prozvanih banaka se međutim upravo ističe to da "one i u Srbiji rade isto kao i svuda" mada konkretnih potvrda ovakvih tvrdnji nema. To što klijentima ne zvuči sada ispravno da kod otplate rata plaćaju evro po prodajnom kursu kada su kredit dobili po nižem kupovnom, bankama ne znači ništa, jer su kako kažu, klijenti na takve uslove pristali potpisujući ugovor. Centralna banka ne spori takvo tumačenje, ali zato upozorava klijente da dobro otvaraju oči pre nego što stave svoj potpis na ugovor o kreditu. Sam guverner podseća da u uslovima kada krediti nisu više retko nuđen proizvod treba pažljivo birati banku kod koje se zadužuje jer, nisu retke one koje nude "poštenije" obračunavanje kursa i drugih uslova. Ekonomisti potvrđuju da je korišćenje srednjeg kursa recimo "recept" koji ima neutralni efekat i za banku i za klijenta i slažu se s centralnom bankom da bi to bio najkorektniji odnos u poslovanju banaka.
Ako već centralna banka nije u prilici da kažnjava banke zbog nekorektnog odnosa prilikom sklapanja ugovora s deviznom klauzulom iz čega izvlače dodatni profit, svakako da bi poslovne banke same u okviru Udruženja banaka mogle mnogo da dopinesu tome da se osigura lojalna konkurencija u bankarskom poslovanju na srpskom tržištu. Na to ne bi morala da ih podseća NBS. Ali, do sada je bilo prilika da same banke shvate da su uzusi dobrog poslovanja, ukoliko žele da dugoročno rade na ovim prostorima, a manje-više sve tvrde da je tako, u njihovom interesu. Međutim, reakcija bankarskog sveta je do sada izostajala pa je NBS bila ta koja je morala da propiše obavezu iskazivanja efektivne kamatne stope kako bi, recimo, banke naterala da transparentno prikazuju sve troškove kod zaduživanja klijenata. Narodna banka je bila i ona koja je pokrenula pitanje retrokativnog povećanja kamata na kredite u toku, a iz Udruženja banaka su na račun NBS zbog toga stizale oštre kritike umesto podrške. Zbog toga ostaje da se vidi kako će sada esnafsko udruženje reagovati na predlog da što pre bude utvrđen kodeks kojim će biti predviđeni minimalni standardi kvaliteta u poslovanju s klijentima, uključujući i transparentnost uslova pod kojim se nude bankarske usluge i ujednače pojedini bitni ugovorni elemenati između banaka i klijenata kako bi se izbegla nelojalna konkurencija.

Ostale vestiArhiva