Tendencija pada evra koja je počela krajem juna očigledno nije kratkog daha kako su to mnogi, posebno privrednici, procenjivali. U uslovima kada dinar jača preduzeća koja izvoze za istu količinu izvezene robe dobijaju manju sumu dinara, što pri nepromenjenim troškovima proizvodnje slabi njihov interes za izvoz. Naravno, ono što se dešava na mikro planu ne mora da bude i slika srpske izvozne privrede. Kakav će uticaj kurs imati na izvozne rezultate, kažu domaći ekonomski stručnjaci, pre svega zavisi od elastičnosti domaće ponude izvoznih proizvoda u odnosu na cenu, te od mogućnosti preusmeravanja te ponude sa stranih na domaće tržište.
I dok pojedini veliki izvoznici tvrde da gube milionske sume evra zbog "nerealne politike kursa", centralna banka uporno tvrdi da ona kurs ne koristi kao instrument za održavanje makroekonomske stabilnosti, mada se jačanje dinara i te kako odražava na smanjenje inflatornih pritisaka i pad cena. Privrednici očigledno moraju da se naviknu na to da će kurs dinara i dalje fluktuirati u zavisnosti od odnosa ponude i traženje za devizama. A kako sada stvari stoje, ponuda deviza premašuje tražnju i tako će verovatno biti još dugo. Zbog toga, svima onima koji se nadaju da će vrednost evra brzo da se vrati makar na nivo na kojem je bio sredinom juna, zvaničnici NBS poručuju da greše i da bi im bilo bolje da se, umesto što gaje iluzije o tome, obrate svojim poslovnim bankama s kojima mogu da ugovore takozvanu terminsku prodaju deviza.
Goran Nikolić, saradnik Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije smatra da sadašnje stanje na deviznom tržištu nije povoljno za izvoznike, posebno one koji najveći deo potrebnog repromaterijala nabavljaju na domaćem tržištu i plaćaju ga precenjenim dinarom.
- To znatno snižava njihov prihod, utoliko pre što su prema važećim zakonima u obavezi da ostvareni devizni priliv vrate u zemlju u roku od šest meseci. Ali, kada je reč o najvećim izvoznicima koji su istovremeno i veliki uvoznici, njima česte promene na deviznom tržištu ne otežavaju poslovanje. Pri tom ne treba zaboraviti da je devizni kurs samo jedan od faktora konkurentnosti domaćih proizvođača i izvoznika. Za sve učesnike na tržištu najvažnija je ipak stabilnost kursa i uslova poslovanja - tvrdi Nikolić.
Prema podacima Privredne komore Srbije na trećem mestu po vrednosti izvoza nalazi se pirotski Tigar koji je plasmanom svojih proizvoda na inostrano tržište ostvario devizni priliv od 90,6 miliona evra. Čak 95 odsto izvoza realizovano je na tržištu EU (pre svega Francuske i Britanije). Glavni izvozni proizvod ove kompanije su spoljne gume za putničke automobile.
Gorica Stanković, finansijski direktor Tigra u izjavi za Danas kaže da bez obzira na kolebanja na domaćem deviznom tržištu izvoz ne sme da stane jer se mora poštovati ugovorena isporuka robe stranim partnerima.
- Promene kursa ne utiču bitnije na izvozne poslove naše kompanije. Tigar je veliki izvoznik, ali i uvoznik potrebnog repromaterijala pa kolebanja deviznog kursa dinara ne utiču previše na poslovanje kompanije. Međutim, izvoznici koji u proizvodnji koriste domaći repromaterijal suočavaju se s problemima jer su prisiljeni da za precenjeni dinar na domaćem tržištu kupuju repromaterijal, a gotov proizvod plasiraju na strano tržište. U takvom odnosu snaga između dinara i evropske valute njihova zarada je znatno niža, kaže Gorica Stanković, uz napomenu da ne pamti da je u prethodnih dvadesetak godina dinar bio tako jak.
Biljana Đorić, direktor izvoza Simpa, kaže za Danas da ova kompanija još nije osetila negativne efekte prilično neočekivanog rasta kursa dinara.
- Nemamo problema sa izvoznim rezultatima prvenstveno zbog toga što imamo već ugovorene poslove, ali i zbog toga što veći deo repromaterijala uvozimo. Rast kursa dinara ne utiče dramatično na izvoz i zbog toga što nailaze meseci u kojima je povoljnija konjunktura za plasman nameštaja u inostranstvu tako da ni u narednom periodu ne očekujemo probleme u poslovanju - ističe Đorić.
Argument koji ekonomisti ne mogu da zanemare, mada se inače slažu sa ocenom da jak dinar nije odraz jake privrede nego isključivo velikog priliva deviza, jeste da i pored pada vrednosti evra od gotovo šest dinara izvoz raste. To je, smatraju oni, ključni dokaz njihove tvrdnje da je uloga politike kursa prenaglašena i da kurs nije poluga za podizanje konkurentnosti domaćih kompanija na stranim tržištima. Konkurentnost je, kako ističu, "integralni kvalitet". U uslovima liberalizacije tržišta proizvodnja je konkurentna na stranom i domaćem tržištu, ili nije konkurentna ni na jednom od njih, a proizvodnja koja gubi na tržištu ne treba uzroke za to da traži u deviznom kursu, već u svojoj neefikasnosti i slaboj produktivnosti. Naravno, to ne isključuje negativne efekte koje aprecijacija domaće valute sobom nosi. Naprotiv, ekonomisti tvrde da se kurs dinara i te kako odražava na spoljnotrgovinski deficit, o čemu govori i podatak da je odnos razmene u spoljnoj trgovini u 2005. u odnosu na 2004. godinu pao sa 108,4 na 103 odsto. A kako je kurs kod nas udružen s podizanjem tražnje, on bi već u neposrednoj budućnosti mogao dodatno da destabilizuje cene, smatraju ekonomisti. U svakom slučaju poruka je da se privrednici moraju navići na to da će kurs i dalje klizati i u jednom i u drugom pravcu i da se tome treba prilagoditi, uostalom kao i svim drugim promenama koje tržišna ekonomija donosi.

Lideri među izvoznicima

Prema podacima Privredne komore Srbije najveći izvoznik u 2005. godini bio je Ju es stil koji u domaćem izvoznom kolaču čini 13 odsto (479,7 miliona evra). Čak 70 odsto proizvodnje Ju es stila završava na inostranom tržištu, u više od 80 zemalja sveta. Na drugom mestu je pančevačka HIP Petrohemija koja je u 2005. godini izvezla proizvode u vrednosti od 163,4 miliona evra (oko 4,4 odsto izvoza Srbije). Na trećem mestu nalazi se pirotski Tigar čiji je ukupni izvoz iznosio 90,6 miliona evra, a četvrta na listi je firma Tarket iz Bačke Palanke sa izvozom od 70 miliona evra. Među deset najvećih izvoznika našli su se i Hemofarm koncern (61,2 miliona evra), Impol Seval (56,2 miliona evra ), Metanolsko-sirćetni komibinat Kikinda (52,5 miliona evra), Tetra pak (42,5 miliona evra)...

Cene, kurs i izvoz

U prvih sedam meseci inflacija u Srbiji bila je 5,6 odsto. U tom periodu kurs je nominalno aprecirao za tri odsto. Inače, 2001. godine uz rast cena od 40,7 odsto kurs je deprecirao 17, 37 odsto. Godinu dana kasnije inflacija je bila 14, 8, a kurs je deprecirao 2,46 odsto, da bi 2003. godine inflacija bila 7,8, a kurs je pomeren 10,98 odsto. Trend brže deprecijacije nastavljen je i 2004. godine kada je inflacija bila 13,7, a kurs je deprecirao za14,95 odsto. Lanjsku godinu obeležila je inflacija od 17,7 i deprecijacija od 9,56 odsto. U svim ovim godinama srpska privreda je beležila rast izvoza i to po visokim stopama rasta, a to je nastavila i u prvih sedam meseci ove godine.

Ostale vestiArhiva