Hag, Beograd - Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte ponovila je juče optužbe na račun Vlade Srbije da "odbija" da uhapsi Ratka Mladića i Zdravka Tolimira, optužene za genocid nad Muslimanima u Srebrenici 1995.
- Vlada Srbije je u potpunosti sposobna da uhapsi te optužene, ali je do sada to jednostavno odbijala da učini. Nažalost, dva čoveka koji bi trebalo da sede sa optuženima pred vama u ovom trenutku, Ratko Mladić i Zdravko Tolimir, još su na slobodi. Ali, nemojte imati nikakvu dilemu - Mladić, Tolimir i Karadžić biće uhapšeni i izvedeni pred ovaj sud u ime žrtava iz Srebrenice i svih sukoba - rekla je glavna tužiteljka u uvodnom izlaganju na suđenju oficirima vojske i policije Republike Srpske koji su optuženi za zločine u Srebrenici.
Rasim Ljajić, koordinator za sprovođenje Akcionog plana, začuđen je izjavom glavne tužiteljke Haškog tribunala. Prema njegovoj oceni, njene reči o odbijanju hapšenja odnose se na minuli period.
- U prilog tome idu dve činjenice - izjava Del Ponteove od prošle nedelje da u Srbiji postoji politička spremnost kao i odluka da Mladić bude uhapšen i ocena glavnog haškog istražitelja Patrika Lopeza da Akcioni plan za hapšenje Mladića funkcioniše - rekao je Ljajić za Betu.
I portparol Tužilašta Antoan Nikiforov precizirao je juče da se izjava Karle del Ponte ne odnosi na Akcioni plan.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala podvukla je juče u uvodnom izlaganju na suđenju oficirima vojske i policije Republike Srpske koji su optuženi za zločine u Srebrenici, kako je "van razumnog spora" da su snage VRS u Srebrenici u julu 1995. počinile "prisilno premeštanje stanovništva, masovna ubistva i genocid". To je, ponavlja ona, već utvrđeno na drugim suđenjima pred Tribunalom. Del Ponteova je rekla da je VRS u julu 1995. sprovela "završnu fazu kriminalnog plana da se zauvek likvidira muslimansko stanovništvo Srebrenice" tako što je, pošto je 11. jula zauzela grad, žene i decu prisilno raselila, a muškarce i dečake odvojila i na sistematski način streljala.
- Muškarci stari od 15 do 70 godina bili su zatočeni, sve im je oduzeto... Sledećih nedelja policija i vojska RS na sistematski način ubili su oko 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka - rekla je glavna tužiteljka.
Žrtve nisu stradale u borbi, nastavila je Del Ponteova, kako neki tvrde, jer su mnogi ubijeni pronađeni s povezom preko očiju i ruku vezanih žicom i dodala da su ubijeni i oni koji su se predali i položili oružje. Ona je precizirala da je više od 2.500 žrtava identifikovano i sahranjeno, a da su posmrtni ostaci ukupno 3.000 ubijenih ekshumirani i da čekaju na identifikaciju koja u mnogim slučajevima neće biti moguća. Del Ponteova je naglasila da žrtve i preživeli žele pravdu, a ne osvetu, kao i da se pred Haškim tribunalom sudi pojedincima optuženim za genocid, a ne narodima.
- Brutalna kampanja stvaranja etnički čiste srpske države u Bosni i Hercegovini, započeta u proleće 1992. godine, kulminirala je uklanjanjem muslimanskog stanovništva iz istočne Bosne i genocidom u Srebrenici u leto 1995. godine - istakao je na početku uvodne reči tužilac Piter Mekloski, vođa tima optužbe na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici.
Tužilac je svoju uvodnu reč podelio u tri poglavlja. Prvo je bilo posvećeno istorijatu muslimanskih enklava u istočnoj Bosni: od maja 1992. kada je Skupština Srpske Republike BIH proklamovala strateški cilj "eliminisanja Drine kao granice između srpskih država", do marta 1995. kada se u Direktivi broj 7, koju je napisao optuženi general Radomir Miletić a potpisao Radovan Karadžić, Drinskom korpusu VRS nalaže da "stvori situaciju potpune neizvesnosti, bez nade za opstanak i preživljavanje stanovništva Srebrenice i Žepe."
U drugom poglavlju uvodne reči tužilac je ukratko izložio hronologiju događaja opisanih u optužnici: od početka napada na Srebrenicu 8. jula 1995, njenog zauzimanja tri dana kasnije, deportacije oko 25.000 žena i dece i masovnih egzekucija između 13. i 19. jula u kojima je na različitim lokacijama pogubljeno više od 7.000 muškaraca.
Pred kraj rasprave tužilac je otvorio i treće poglavlje svoje uvodne reči posvećeno dokumentima i drugim dokazima koji ukazuju na direktnu vezu optuženih s događajima opisanim u optužnici. Dokazni postupak optužbe, najavio je Mekloski, započeće svedočenjima nekolicine muškaraca i dečaka koji su na čudesan način preživeli streljanja na koja su izvedeni, bez kojih - kako je rekao - "nikada ne bi bila ispričana srž srebreničke priče". Posle njih svedočiće Žan Rene Ruez, vođa tima tužilaštva angažovanog na srebreničkoj istrazi Tribunala započetoj već krajem jula 1995. godine. Slediće, zatim, svedočenja nekoliko oficira i vojnika Holandskog bataljona Unprofor koji su u julu 1995. bili stacionirani u Srebrenici, a saslušaće se i iskazi više eksperata. Konačno, ukazujući na to da 11 godina posle tih događaja "ima sve više Srba spremnih da govore o Srebrenici", tužilac je najavio svedočenje i "brojnih pripadnika VRS i MUP Republike Srpske", uključujući i nekolicinu oficira VRS koji su priznali krivicu za zločine u Srebrenici.
Mada se kriminalna naređenja u ratu po pravilu izdaju usmeno i mada su mnogi važni dokumenti VRS uništeni, tužilaštvo će - najavio je Mekloski - prezentirati "neke ključne dokumente VRS i MUP koji će razotkriti zločin i svakog od optuženih u ovoj sudnici." Među dokaznim predmetima optužbe je, takođe, i oko 150 transkripata presretnutih radio i telefonskih komunikacija između različitih štabova i komandanata snaga bosanskih Srba angažovanih u srebreničkoj operaciji, kao i mnoštvo video snimaka nastalih na prostoru i u vreme kojim se bavi optužnica.

MEKLOSKI: Deo plana vrha Republike Srpske

Tužilac Piter Mekloski namerava da dokaže da je srebrenički masakr bio deo plana vrha RS za odvajanje Srba od druga dva naroda u BIH etničkim čišćenjem.
Na optuženičkoj klupi su Ljubiša Beara, Vujadin Popović, Drago Nikolić, Vinko Pandurević, Ljubomir Borovčanin, kojima se na teret stavlja genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici jula 1995, kao i generali Milan Gvero i Radivoj Miletić, optuženi za zločine protiv čovečnosti u Srebrenici i Žepi.

NIKIFOROV: Nije vezano za Akcioni plan

Tvrdnja glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte da vlasti Srbije odbijaju da uhapse generala Ratka Mladića ne odnosi na sadašnje aktivnosti Vlade Srbije na njegovom hapšenju, rekao je portparol glavne tužiteljke Tribunala Anton Nikiforov.
- Tužiteljka je htela da naglasi da je to hronološki tako, da je neprihvatljivo da su najvažniji optuženi za Srebrenicu, a to su Mladić, Tolimir i Karadžić, još na slobodi - rekao je Nikiforov, a prenosi RTV B92. On je dodao da je Del Ponteova želela da da ocenu da Vlada Srbije do sada nije želela da ih uhapsi.
- To stoji, ali nije vezano za Akcioni plan - rekao je on.

Ostale vestiArhiva