Ministarstvo poljoprivrede Srbije najavilo je da će u septembru započeti izradu vinogradarskog i vinarskog katastra, prvog dokumenta te vrste u Srbiji. "To je samo jedna u nizu mera koje će se preduzeti na obnovi vinogradarstva i vinarstva u Srbiji, delatnosti koja je već dugo u ozbiljnoj krizi", tvrde u tom ministarstvu.
Prema rečima Darka Jakšića, načelnika Odeljenja za primarnu proizvodnju i preradu Ministarstva poljoprivrede Srbije preduslov za oživljavanje tradicije vinogradarstva u Srbiji jeste odgovarajuća zakonska regulativa usklađena sa praksom Evropske unije. To podrazumeva donošenje novog zakona o vinu ali i usvajanje i strategije vinogradarsko-vinarske proizvodnje u Srbiji. Kada strategija bude usvojena, a očekuje se da će se to desiti tokom jeseni, Ministarstvo će sačiniti i konkretan program mera finansijske podrške vinogradarima i vinarima i to u svim fazama proizvodnog i prometnog procesa, po principu "od vinograda do restorana".
- Nedavno smo sa partnerom iz poznatog španskog vinogradarskog regiona Roja potpisali ugovor o realizaciji CARDS tvining projekta "Povećanje sposobnosti regulacije sektora vinogradarstva i vinarstva u Srbiji" . U ovaj program koji će finansirati Evropska agencija za rekonstrukciju biće uloženo 1,5 miliona evra. Od nas se očekuje da u roku od dve godine propise u oblasti vinarstva usaglasimo sa regulativom EU, a španski partneri će nam pomoći da sačinimo prvi put kod nas katastar vinogradarstva i vinarstva. Taj dokument će omogućiti praćenje ili kako se to u EU kaže "sledljivost" čitavog proizvodnog lanca, počev od gajenja vinove loze do proizvodnje i prometa vina. Reč je o veoma preciznom i već proverenom mehanizmu koji omogućava da se utvrdi poreklo svake boce vina. Veoma je značajno što ćemo u sklopu ovog projekta unaprediti rad inspekcije za vino i izgraditi sistem laboratorija za vino, što će takođe unaprediti njegov plasman na domaćem i inostranom tržištu - ističe Jakšić.
Iako Srbija ima dugu tradiciju u gajenju vinograda, njih je sve manje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku vinovom lozom zasađeno je oko 70 hiljada hektara, a prerađivači i stručnjaci iz ove oblasti procenjuju da vinogradi "u rodu", odnosno oni koji se obrađuju, zauzimaju tek 25 do 30 hiljada hektara.
- Inicijativa Ministarstva poljoprivrede da se konačno registruju površine pod vinovom lozom dobra je utoliko pre što su za te podatke zainteresovani i predstavnici Evropske unije, ali i Privredna komora Srbije. Taj podatak važan je i zbog određivanja pozicije proizvođača grožđa odnosno vina, a značajan je i zbog eventualnog određivanja kvota u proizvodnji ili izvozu vina na druga tržišta, pa i tržišta Evropske unije - izjavio je za Danas Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
Naš sagovornik kaže da je velika razlika u podacima zvanične statistike i stanja na terenu posledica činjenice da u zemljišnim knjigama nije izvršeno razdruživanje, a ako se ranije registrovani proizvođači ne "odjave" zemljište se i dalje vodi kao vinograd. Uz konstataciju da su proizvođači pri podizanju zasada novih vinograda oslobođeni plaćanja poreza na zemlju u naredne tri godine, do ubiranja prvog roda grožđa Prostran ukazuje i na značaj grupisanja vinogorja po rejonima.
- Tako recimo centralna Srbija ima pet vinogradarskih regiona - timočki, južnomoravski, zapadnomoravski, šumadijsko-pomoravski i pocerski, gde se gaje pretežno crne sorte grožđa, dok se vinova loza u Vojvodini uzgaja u banatskom, subotičko-horgoškom i sremskom regionu. I mada je vinogradarstvo kao poljoprivredna grana degradirano, na šta ukazuje i podatak da se gaje uglavnom neekonomične a ne kvalitetne sorte, u pomenutim rejonima zadržala se tradicija gajenja vinove loze i proizvodnje vina. Velika razlika u površini pod vinovom lozom i obim proizvodnje grožđa zbunjuje predstavnike EU i njihove proizvođače, ali bi za našu zemlju bilo dobro da i u novom katastru ostanu "zabeležene" te površine jer bi to omogućilo dobijanje većih kvota za izvoz, smatra Prostran. Komentarišući trenutno stanje u vinogradarstvu Srbije Prostran kaže da je od nekada velikih proizvođača ostalo samo nekoliko. Vršački vinogradi su najveći sa oko 1.700 hektara pod vinovom lozom, ali je to i proizvođač koji je u Zavodu za patente zaštitio svoj "banatski rizling", proizveden od domaće, autohtone sorte belog grožđa "kreaca". Opstao je Navip sa vinogorjem od 1.100 hektara vinograda. Teška vremena preživela je i Vinožupa sa nekoliko stotina hektara pod vinovom lozom, dok je Rubin, koji dobio novog vlasnika koji planira da proizvodnju grožđa, proširi za još dodatnih 500 hektara. Na toj listi više nije Godomin koji je u stečaju i njegova imovina, pa i vinogradi prodaje se. Ostale površine pod vinovom lozom su uglavnom male, pripadaju pojedincima, a među njima ima i većih prozvođača koji svoje vino flaširaju i plasiraju na domaćem tržištu. Reč je pre svega o proizvođačima u Sremskim Karlovcima, Gudurici kod Vršca ili u Rajcu kod Negotina.

Podrška proizvođača vina

Božidar Aleksandrović, vlasnik Podruma vina Aleksandrović smatra da je najava Ministarstva poljoprivrede da izradi katastar vinogradarstva naišla na dobar prijem kod domaćih vinara. "Popis vinograda će obezbediti tačan uvid države u zasade vinove loze koje statistika procenjuje na oko 40 hiljada hektara. Prema mojoj proceni vinogradi ne zauzimaju više od oko sedam hiljada hektara što je u odnosu na mogućnosti Srbije malo. Ni postojeći sortimenti vinove loze nisu najbolji, ali će se popisom i predloženim merama u vinogradarstvo kao delatnost uvesti red. Namera Ministarstva poljoprivrede da odredi mikrolokalitete povoljne za gajenje određenih vrsta vinove loze takođe je za pohvalu, smatra Aleksandrović, koji gaji vinovu lozu na osam hektara.

Stručnjaka ni za lek

O tome koliki se značaj pridaje razvoju vinogradarstva govori podatak da u Srbiji ima samo desetak stručnjaka za vinograde ili proizvodnju vina. Među njima su dva doktora nauka (profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu), jedan magistar nauka iz Niša i nekoliko stručnjaka tehnologa. Sve u svemu u Srbiji nema više od desetak stručnjaka za vinogradarstvo i proizvodnju vina - kaže Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

Ostale vestiArhiva