Moskva - Drugog septembra 2004, u svom govoru na kongresu Republikanske partije, Džordž Buš je objavio da je "više od tri četvrtine ključnih članova Al Kaide i njihovih pomagaša uhapšeno ili likvidirano". Pretpostavljalo se da je obračun sa preostalom četvrtinom pitanje vremena, i to skorašnjeg.
Sasvim nedavno, u junu ove godine, Henri Krampton, rukovodilac kontraterorističkog odelenja Stejt dipratmenta, podneo je izveštaj Senatu, u kojem se tvrdi da "postoje dokazi da su njene vođe, uključujući i Bin Ladena, u očajanju zbog toga što direktno ne rukovode mrežom". "U takvo jadno stanje Al Kaidu je dovela upornost SAD u lovu na njene lidere", izjavio je tada Krampton.
Svet je proteklih dana potresla vest o zaveri 22 Britanca pakistanskog porekla, koji su smislili da unište nekoliko desetina aviona na putu iz Velike Britanije u Ameriku. Stotine ljudskih žrtava je izbegnuto zahvaljujući jedino čudu, kojim teško da se iscrpljuje samo budnost specijalnih službi Britanije, Pakistana i SAD. Potres zbog te priče pojačava se i spoznajom jedne malo prijatne istine. Bez obzira na pokušaje da se mreža Bin Ladena proglasi strašilom iz prošlosti, ona je još uvek sposobna da organizuje terorističke akte svetskih razmera.
Po misljenju direktora FBI Roberta Molera, plan britanskih terorista ima sve znake učešća Al Kaide. Na to ukazuje mnogo stošta. I sama ideja masovnog terorističkog akta uz korišćenje nekoliko aviona, što veoma podseća na tragediju 11. septembra. I česta putovanja budućih terorista u Pakistan, gde se na avganistanskoj granici, sudeći po svemu, Bin Laden i njegova kamarila uspešno kriju od američkih pešadinaca. I najzad, hapšenje u tom istom regionu možda glavnog organizatora londonske zavere Rašida Raufa, čoveka sa tesnim vezama u vrhušći Al Kaide.
Medjutim, direktno povezivanje događaja u Britaniji sa Al Kaidom može od našeg pogleda zakloniti druge, još strašnije metamorfoze koje se dešavaju toj svetskoj terorističkoj mreži. Eksperti za terorizam ne sumnjaju da su tokom poslednjih godina uočljive takozvane "predaje štafetnih palica". Od jezgra izvorne Al Kaide tu štafetnu palicu primila je svetska mreža raznih fela radikalnih ćelija koje nisu povezane jedna sa drugom. Pod zastavu Al Kaide stale su i islamske grupe koje su ranije vojevale sa vladama svojih zemalja u ime separatizma i drugih lokalnih ciljeva. Sada ih nadahnjuje novi, prestižniji internacionalni cilj na koji je ukazao Bin-Laden: SAD i zapadni interesi uopšte.
Al Kaide kao jedinstvene celine sa jedinstvenim centrom upravljanja, po svoj prilici, više nema. Organizacija je postala nekakav svetski brend poput "Koka-Kole". Preciznije, ideologija osvete svetu nevernih i bogatih, sposobna da vrbuje mase sledbenika i podstiče ih na smišljanje sopstvenih vrsta terorističkih akata. Bin Laden se ne igra sa epruvetama i hemikatima da bi usavršio recept tečnog eksploziva. On, verovatno, uopšte i nema predstavu o tome šta će se, kada i kako dogoditi. Od njega je dosta to ko je, zapravo, moćni inspirator za islamističke fanatike, koji nas primoravaju da živimo u drugom svetu - svetu nasilja, podozrivosti i danonoćnog straha.
U tom smislu moglo bi se sa ogorčenjem priznati: iako je britanska zavera propala, teroristi su ipak delimično uspeli u svojim ciljevima. Svi mi, koji se smatramo civilizovanim čovečanstvom, osetili smo na sopstvenoj koži nasilno uronjavanje, činilo se, u zaboravljeni košmar 11. septembra. Zahvatio nas je spazm užasa koji će dugo jos tištiti naše duše.
I ma kako mi zamisljali Al-Kaidu - kao umiruću organizaciju ili organizaciju koja dobija snagu od duhovnog simbola terorizma - zanimljivo je pitanje: šta ju je reanimiralo upravo danas? Da bi se odgovorilo na to pitanje trebalo bi prelistati nekoliko stranica istorije. Sećamo se, Bin Laden je bio "pulen" Sjedinjenih Americkih Država, dok je uz njenu pomoć vojevao protiv sovjetske armije u Avganistanu. Prve antiameričke trijade budućeg vođe Al Kaide usledile su 1982, tojest, u trenutku početka prvog izraelskog upada u Liban, koji su otvoreno podržale Sjedinjene Američke Države. "Kada sam video te razorene kule Libana", citira Bin Ladena američki istoričar međunarodnog terorizma Lorens Rajt, "palo mi je na um da mi moramo kazniti vinovnike". Od te libanske tragedije je i krenuo ideološki lanac kojim se objasnjava muslimanskim radikalima ko je kriv: američko-izraelska zavera, Amerika kao glavni neprijatelj, ubistvo Amerikanaca i njihovih saveznika kao individualna dužnost svih muslimana.
Libanska istorija i palestinsko-izraelski konflikt uvek su pothranjivali mržnju mladih Arapa i Pakistanaca prema "ugnjetačima", prokletim u fatvi 1998, čije se autorstvo pripisuje Al-Zavahiriju. Od tada su minule dve decenije. Televizijski ekrani danas su postavljeni i u najsiromašnijim bifeima bliskoistočnih i azijskih gradova, pa su tako oni strašni kadrovi svežih ruina Libana morali detonirati eksploziju zastarele mržnje. U plastične boce za "fantu" potekli su prvi litri tečnog eksploziva.

Ostale vestiArhiva