Posle objavljivanja imena banaka koje su se nekorektno ponele prema svojim klijentima, zaračunavajući im viši kurs evra od aktuelnog prilikom otplata zajmova, oštećeni građani više nemaju šta da očekuju od Narodne banke Srbije, već da, ako misle da su oštećeni, presaviju tabak i tuže svoje banke sudu.

A to je i neizvesna i skupa misija.

Našim građanima, koji najčešće brzopleto potpisuju ugovore sa bankama, jedino preostaje da posle objavljivanja dugo najavljivane „crne liste”, zbog kojih neke od njih mogu imati eventualnu marketinšku štetu. Pravosuđe bi, dakle, trebalo da se uključi i ispita validnost ugovora, kao da to nije i kontrolni posao NBS.

Kako su juče iz NBS naglasili za naš list, oni su svojim saopštenjem upoznali javnost sa ponašanjem pojedinih banaka i istakli da građani prevashodno treba da obrate pažnju na kreditni ugovor koji su potpisali, ali i na odredbe o valutnoj klauzuli. Ukoliko prilikom obračuna mesečne otplatne rate primete da je banka odstupila od ugovornih odredaba, mogu se, uz Informativni centar, obratiti i sektoru kontrole Narodne banke, koji će tražiti pojašnjenje od te banke i postupiti u okviru svojih nadležnosti.

Narodna banka je i juče ponovila da će preduzeti odgovarajuće mere, ukoliko postoje naznake da je neka banka kršila ugovorne odredbe i da po tom osnovu postoji povećani rizik od tuženja klijenata i, samim tim, potencijalnih obaveza banke.

Na pitanje, koje su konkretne sankcije, iz NBS odgovaraju da će za banke koje se ponašaju suprotno odredbama o efektivnoj kamatnoj stopi, odnosno netransparentno prikazuju određene bitne kreditne elemente, biti primenjene novčane kazne od početka oktobra, kada stupa na snagu novi Zakon o bankama.

Tako, na primer, kod korišćenja valutne klauzule, kurs, koji banke koriste prilikom vraćanja kredita, treba da bude naznačen u planu otplate kredita koje korisnik obavezno dobija prilikom zaključenja ugovora o kreditu, a banka je obavezna da prilikom saopštavanja ponude klijentu na njegov zahtev dostavi takve informacije napismeno.

Građanima ostaje da se najpre obrate banci, od koje su uzeli kredit, sa zahtevom za naknadu iznosa koji im je više zaračunat. Ukoliko ih banka odbije, savetuju i advokati, mogu da podnesu tužbu sudu. Ali, predočavaju odmah, to je dugotrajan postupak pa je pitanje koliko se isplati. Zato se ugovori moraju pažljivo čitati i ako se ustanovi da je banka prekršila neku odredbu mogu se i raskinuti. Valja imati na umu da se sve banke maksimalno štite ugovorom i da je veći problem što nekada te odredbe nisu dovoljno jasne. Naročito one koje se tiču kamata, načina otplate i primenjivanja deviznog kursa. Pri tome, treba znati i da banke imaju pravo da formiraju svoju kursnu listu koja može da odstupa od zvanične NBS i da veoma retko primenjuju srednji kurs prilikom uplata zajma i obračuna rata.

I u NBS potvrđuju da oštećeni građani mogu da tuže banke. Obraćanje sudovima za zaštitu prava, kako se dodaje, legitimno je pravo građana ukoliko smatraju da su oštećeni u konkretnom ugovornom odnosu.

Na tvrdnju pojedinih banaka, da nisu imale pritužbe i da su se držale ugovora, NBS odgovara da poseduje evidencije i tonske zapise oko 2.000 poziva građana koje su se obratile njenom kol-centru. Takođe, poseduju i dopise građana koji su upućivali svoje žalbe NBS i svojim bankama, koji sadrže i relevantnu dokumentaciju.

Iz konkretnog primera žalbe građana za obračun rate i računicu moglo bi da se vidi koliko se skuplje otplaćuje. Umesto računice za koliko se u nekom slučaju zbog višeg kursa plati skuplje kreditna rata iz NBS su naveli jedino da se, recimo, za ratu otplate kredita u julu koristi kurs iz januara, koji je znatno nepovoljniji za korisnika kredita.

Ostale vestiArhiva