Ipak, ekonomisti smatraju da su mere NBS samo korisne kao kupovanje vremena i gašenja požara koje je izazvao skok kursa. Ove mere su morale biti donete zbog dalje depresijacije dinara i zaustavljanja tog trenda. Kreditna aktivnost je usporena, ali u nedostatku mera države, fiskalnih poteza, Narodna banka je morala iznuđeno da reaguje u oblasti monetarne politike - ocenio je Šoškić. Dr Nebojša Savić, profesor na FEFA, smatra mere Narodne banke su iznudica jer se monetarnom politikom neće moći smiriti stanje na tržištu na duži rok. Drugi problem je što ove mere nemaju podršku i sinhronizovano delovanje fiskalne politike, odnosno države. Ovim se smiruje kurs i kupuje vreme da bi se jednostavno smanjila temperatura rasta evra. Treba očekivati da će krediti biti skuplji i da će samim tim biti manje novca za realnu privredu. Srbiji treba program reformi i vlada sposobna i odlučna da to sprovede i u tom smislu ove mere su neka vrsta predaha - zaključuje Savić. I dr Saša Đogović sa Instituta za tržišna istraživanja smatra da su potezi Narodne banke očekivani. Ipak sve to je moglo da se učini i ranije, ali je teško reći zašto nije. U svakom slučaju, ove mere će smanjiti temperaturnu groznicu u koju je zapao dinar, ali na kratak rok, jer one suštinski ne mogu da reše problem. Vreme je da se politička elita države dozove pameti jer im ove mere predstavljaju izvesni tajm-aut - kaže Đogović. Ekonomisti su i složni da Narodna banka mora da vodi računa o cenama, pa je u tom smislu preduzela mere obuzdavanja kursa evra jer takav kurs ima značajan uticaj na rast cena. Očigledno je da smo doterali cara do duvara i da je ovaj potez Narodne banke neminovna posledica stanja u kojem smo, dakle da je iznuđen. Međutim, rast referentne stope i obaveznih rezervi će povećati već ionako visoke kamatne stope u Srbiji. Ako na ovome ostane, to ne bi bilo tragično, ali ako je ovo početak restriktivne politike Narodne banke, onda će to u narednom periodu imati vrlo loše posledice po realnu privredu - smatra dr Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu. Guverner ocenjuje da će bruto domaći proizvod biti 0,5 odsto ove godine, što je potvrda ranije ocene NBS, i pretpostavlja da će priliv investicija biti negativan. Devizne rezerve su stabilne ali se uočava usporena kreditna aktivnost i porast problematičnih kredita, što u stvari znači da je firmama sve teže da vraćaju uzete zajmove i kod tih tzv. pravnih lica to iznosi više od 24 procenta. Odgovarajući na pitanje oko eventualnog povećanja PDV-a, Šoškić je primetio da je to važan prihod za budžet koji se najbrže ostvaruje, ali da se može očekivati jednokratni pritisak na rast cena, što u duže posmatranom periodu ne mora imati mnogo negativnih posledica. Ako se poredimo sa drugim zemljama koje imaju režim ciljane inflacije sa plivajućim kursom, onda je položaj zadovoljavajući - zaključuje Šoškić.

Ostale vestiArhiva