KRAGUJEVAC - Maestro na fruli, umetnik Bora Dugić posle putešestvija po belom svetu, boravka u Australiji, Moskvi, Americi, Švajcarskoj, preko Japana, Kanade, Kipra, Belgije i Grčke, ovih dana, na tren, zaustavio se u Gruži, varoši u srcu Šumadije. Kažu Šumadinci to je "Bora pozvao slavuje na megdan, a oni pognute glave ustuknuli pred njim".

Šumadija bez vas ne bi bila to što jeste?
- To treba Šumadija da kaže. Potcenjivati samog sebe mogu samo donde što se tiče htenja šta sam hteo da kažem. Ali šta sam postigao i koliko je to važno ili malo važno za neko okruženje to je opet pitanje koje je van mene.

Muziku naše zemlje proneli ste širom sveta, a sada ste u Gruži, varošici koju stranac jedva da može naći na geografskoj karti?

- Nema malog mesta. Ako postoji neko ko je veliki čovek, a isti je po fizičkim dimenzijama kao i svaki drugi čovek, onda ne postoji ni malo mesto. Mesto je veliko onoliko koliki mu je duh. Gruža ima duh i ona je velika. A to kolika će biti za sto godina, to je veoma relativno. Gruža je mesto koje ima dušu, nastanjena ljudima koji potiču iz Hercegovine, iz Crne Gore, i ta mentalna konfiguracija jeste kvalitetnija u odnosu na naše druge doseljeničke forme. Neko od svih tih ko se doselio mora da bude najbolji. Ja tipujem na Gružu.

Frula u poplavi turbo folka?
- Ja imam dokaze da je frula božanskog porekla. Sve stare legende, starogrčka, egipatska, činjenica da je frula pronađena kod Sumera, govore o tome da ona ima božansko poreklo. Pod turbo folkom svako od nas podrazumeva nešto maglovito, ali i vi i ja znamo da je to nešto loše. Ne postoji takav demagog ili filozof koji bi izveo dokaz da je turbo folk božanskog porekla. Ako nije božanskog porekla, onda će propasti kao i sve što je sklono truljenju. Što se frule tiče, zaista, tako mali instrument, arhetipski, sa onoliko rupica koliko se ima prstiju, i u mnogo čemu slična samom čoveku. Čovečanstvo nije imalo moćniju spravu od sintisajzera, koji ima sve, ali nema duh. Muzika bez duha je samo zvuk.

Vi i Ministarstvo za kulturu?
- Onoliko koliko sam uspešan, toliko je moje mesto sigurno. Predsednik sam komisije za narodno stvaralaštvo baš u tom Ministarstvu i znam da se tamo čini sve da se srpska tradicionalna kultura sačuva ili makar konzervira, ako ne može trenutno u nju da uloži da bi išla korak dalje. I postoji puno tih pokušaja, sabora, festivala, raznoraznih nadmetanja i takmičenja koje omogućavaju izvođačima da se izraze, omogućavaju i publici da nađe svog junaka.

Kažu da ste perfekcionista?
- Sreću čoveku ne može doneti bilo koja politička opcija već samo on sam. To znači roditi se, prvo, sa činjenicom da si najsrećniji onda kad ti najmanje treba, drugo, da znaš da sve ono što se događa oko tebe, zavisi isključivo od tebe, a još ako nađeš nekog ko ti je sklon, ako nađeš nekog ko te prosto malo gurne napred, onda budi srećan. Ne postoje trasirani putevi i ne postoje povlašćeni. Ni u kakvim sistemima, osim bogatih. Bogati su povlašćeni samim tim što imaju dovoljno da mogu sve da kupe. Država ti je omogućila da radiš ali, ako radiš, moraš da joj plaćaš porez. Tako je bilo i u Rimskom carstvu, tako će biti i u nekoj budućnosti kada neka druga sila bude na vlasti. Možda nije umesno citirati Čerčila, ali jako dobro mi zvuči ono "krv, znoj i suze".

Ostale vestiArhiva