Turizam u Srbiji postaje sve profitabilnija grana, pa iako još nema velikih domaćih ili stranih investitora koji su spremni da ulažu u taj sektor, ambiciozni planovi Ministarstva trgovine i strategija razvoja ove privredne grane ukazuju da se sve ubrzanije stvaraju uslovi za izgradnju neophodne infrastrukture. Osim saobraćajnica i komunalnih objekata koje turističke destinacije treba da učine dostupnijim i privlačnijim, jedno od "uskih grla" gde treba najpre usmeriti sredstva jesu hoteli.
U Srbiji ima 187 standardnih i 22 garni hotela za biznismene, a ako se tome dodaju i hotelski depandansi, u turističkoj ponudi se nalazi 219 objekata koji u 15 hiljada soba raspolažu sa nešto više od 24 hiljade ležajeva. Ipak, osnovni problem nije u brojnosti hotela, nego u njihovom kvalitetu. Samo četiri hotela i dva garni hotela kategorisana su sa pet zvezdica, dok je četiri zvezdice ponelo 16 hotela i četiri garni hotela, što čini tek oko 12 odsto smeštajnih kapaciteta. Ostali hoteli pripadaju nižim kategorijama, a dominiraju objekti sa dve zvezdice (44 odsto). Poslednji u skromnom nizu luksuznih hotela je Hajat u Beogradu, izgrađen još pre 17 godina, a početkom septembra očekuje se zvanično otvaranje novog hotela visoke klase, In hotela na Novom Beogradu. Time će turistička ponuda glavnog grada biti nešto bolja, ali uz postojećih 40 hotela od kojih je šest sa četiri zvezdice a četiri hotela su svrstani u kategoriju onih sa pet zvezdica, prestonici nedostaje još najmanje desetak luksuznih objekata da bi mogla da odgovori zahtevima inostranih gostiju kojih je sve više.
U Ministarstvu turizma kažu da se posebna pažnja poklanja kategorizaciji ugostiteljskih objekata i s ponosom ističu da je precizan i obiman pravilnik kojim je uređena ta oblast dobio pohvale međunarodnih asocijacija, što ukazuje da se rangiranje hotela, pansiona, turističkih naselja, restorana ili smeštaja u domaćoj radinosti, vrši po svetskim standardima.
Zahvaljujući privatizaciji koja donosi nove vlasnike i nova ulaganja, slika o kvalitetu hotelskog smeštaja u Srbiji trebalo bi da se popravi, a prvi efekti se još uvek očekuju. Do sada je nove vlasnike dobilo oko 80 hotela, a još 56 društvenih objekata očekuje da prođe kroz proces privatizacije. Gotovo po pravilu, kada se u ulozi kupca pojavi strateški partner koji se i ranije bavio hotelijerstvom, on renoviranjem hotela pokušava da ga podigne do najviše kategorije. Druga mogućnost za popravljanje strukture hotelskog smeštaja jeste izgradnja novih objekata. Tako je, recimo, iz Nacionalnog investicionog plana deo sredstava namenjen kreditiranju firmi koje postojeća zdanja renoviraju i prevode u više kategorije. Takođe, kroz finansiranje infrastrukture stvaraju se uslovi za opremanje lokacija u turističkim centrima koje treba da privuku nove investitore - kaže za Danas Momčilo Nešković, načelnik Odeljenja za tržišta u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga.
Naš sagovornik ističe da procedura dodeljivanja kategorije nije komplikovana, ali su kriterijumi izuzetno oštri. Tročlana komisija koju čini predstavnik Ministarstva turizma, stručnjak iz te oblasti i arhitekta, ocenjuje da li su ispunjeni obavezni uslovi i boduje izborne elemente.
- To praktično znači da hotel od pet zvezdica mora da obezbedi parkirališta za većinu gostiju (80 odsto soba), zatim posebne liftove za goste, osoblje, teret i hranu, mora da ima i sobe opremljene za lica sa posebnim potrebama, klimatizaciju za sve prostorije, bankomate za menjačke poslove i za platne kartice stranih banaka. Osim toga, propisana je i veličina soba i kreveta, zatim opremljenost kupatila, broj apartmana, kao i uslovi koje mora da ispuni hotelska kuhinja. Kada je reč o izbornim sadržajima, hotel se sam opredeljuje, zavisno od potreba svojih gostiju, da li će u ponudu uvrstiti neki od 50 elemenata među kojima su sportski tereni, velnes centri, dečja zabavišta, saune, bazeni. Kad sakupi dovoljan broj poena neophodnih za dobijanje željene kategorije, sve te sadržaje mora konstantno da ima u svojoj ponudi - ističe Nešković.

Profit u investiranje

Iako mnogi potencijalni inostrani ulagači tvrde da Srbija još uvek nije obezbedila ambijent privlačan za ulaganja, grčki biznismen Hristofulos Petris, koji je uložio oko 20 miliona evra u izgradnju In hotela u Beogradu (četiri zvezdice), kaže za Danas da nije imao problem u realizaciji tog projekta, kao ni pre nekoliko godina, kada je izgradio poslovni centar na Novom Beogradu.
- Već 25 godina sam prisutan na ovom tržištu i osim što volim ovaj narod, razumem ga i znam šta u kojoj situaciji mogu da očekujem. Konačno, mentalitet srpskog naroda je veoma sličan grčkom i verovatno se zato dobro snalazim - kaže Petris i najavljuje realizaciju novog projekta na Bežanijskoj kosi, gde planira da izgradi stambeni kompleks visoke kategorije, sa 52 apartmana i sportskim terenima, namenjen za rentiranje poslovnim ljudima koji u Beograd dolaze na duže.

Rum servis i vinska karta

Na podužoj listi uslova koje jedan hotel mora da ispuni da bi dobio pet zvezdica, našao se i rum servis koji radi 24 sata. Jedan od zahteva je i da se doručak služi minimum tri sata kao i da menadžment i konobari govore više stranih jezika. Gost može da računa i na usluge pranja i peglanja garderobe, zatim na domaću i stranu dnevnu i periodičnu štampu, internet usluge i hotelski vozni park za prevoz gostiju do aerodroma. Vinska karta mora da sadrži najmanje 30 kvalitetnih i desert vrhunskih vina, a 60 odsto ukupne ponude mora da potiče iz srpskih vinogorja.
- Ocenjuje se i izgled, položaj i ambijent u kome se nalazi hotel, a to naročito važi za klasične pansionske hotele, koji podrazumevaju noćenje sa doručkom i uglavnom ih koriste ljudi gde su uslovi za sticanje visoke kategorije prilagođeni potrebama te klijentele - objašnjava Momčilo Nešković, načelnik u Ministarstvu trgovine i turizma.

Ostale vestiArhiva