Dogovor Delte i Agrokora o budućoj saradnji maloprodajnih mreža dve kompanije podrazumeva zajednički nastup u regionu u oblasti trgovine i investiranja u prehrambenu industriju. Analizom kapaciteta ove dve kompanije jasno se vidi da je reč o liderima na tržištu Srbije i Hrvatske. Strateško povezivanje Delte i Agrokora podrazumeva nesmetan pristup robe iz Srbije na hrvatsko i robe hrvatskih proizvođača na srpsko tržište, ali sve detalje u vezi sa najavljenom poslovnom saradnjom treba očekivati posle pregovora stručnih grupa koji bi trebalo da se održe tokom jeseni, izjavila je za Danas Brana Milunov, PR Delta Holdinga.
Delta M, u čijem je sastavu nekoliko trgovinskih lanaca (Maksi, Pekabeta, Tempo, C market) sa više od 400 prodajnih objekata najveća je članica Delta Holdinga, koji je, sudeći prema podacima poslovanja objavljenim na sajtu, prošle godine ostvario prihod od 860 miliona evra i zapošljava više od 16 hiljada radnika. Koncern Agrokor u svom sastavu pored Agrokor trgovine ima i maloprodajni lanac Konzum (Agrokor je 1994. postao većinski vlasnik ove firme ) najveći maloprodajni lanac na tržištu Hrvatske, sa više od 550 maloprodajnih objekata.
Komentarišući najavljeno povezivanje dve kompanije Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište je izjavio je za Danas da dogovor Delte i Agrokora nije iznenađenje s obzirom na to da su ove kompanije slične po strukturi ( obe imaju maloprodaju i prehrambeni proizvodni sektor ), a imaju i dovoljno kapaciteta da se pojave na drugim tržištima. Za takve kompanije domaće tržište brzo postaje tesno i ne obezbeđuje dalji razvoj, pa je njihova saradnja imperativ budućeg napretka.
- Jedina briga za Agrokor i Deltu je ta da ne pređu " granicu" koja bi ih svrstala u red monopolista, koju propisuje Zakon o zaštiti konkurencije. Međutim, verujem da se to neće desiti, jer su zakoni koji regulišu tu oblast slični u svim zemljama u regionu i prilagođeni su evropskim standardima - tvrdi Prokopijević, dodajući da je svaka saradnja firmi sa ovih prostora dobar posao ne samo za firme, već i za domaće potrošače.
U izjavi za Danas Vladana Hamović, naučni savetnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede konstatuje da su dosadašnja iskustva sa stranim kompanijama koje u Srbiji imaju svoje maloprodajne objekte dobra.
- Veća konkurencija na tržištu obogatila je ponudu kvalitetnih proizvoda, snizila cene. Rezultati poslovne saradnje Delte i Agrokora ipak će najviše zavisiti od obima ponude novih proizvoda u maloprodajnim objektima, ali i od cena. Verujem da su predstavnici Agrokora upoznati sa kupovnom moći potrošača u Srbiji i da će cene biti primerene dubini njihovog džepa - kaže naša sagovornica. Komentarišući mogućnost da se veći broj domaćih proizvoda nađe u maloprodajnim objektima Agrokora u Hrvatskoj Hamović podseća da u Srbiji nema dovoljno kvalitetnih proizvoda koji bi mogli da se nađu na rafovima Konzuma. "Ipak, potrošači u Srbiji pamte neke proizvode iz Hrvatske, a slično je i u Hrvatskoj sa proizvodima iz Srbije. Jedina prepreka za domaće potrošače mogu da budu cene artikala iz Hrvatske, ali će reakcija tržišta sigurno uticati na prilagođavanje cena domaćem potrošaču", tvrdi Vladana Hamović.

Otvaranje tržišta

Da je tržište bivše SFRJ "mala bara sa puno krokodila" govore i dosadašnji dogovori o saradnji, ali i kombinacije i pretpostavke o mogućim partnerskim odnosima regionalnih trgovaca. Novi oblici strateškog povezivanja trgovinskih lanaca trebalo bi da reše problem plasmana proizvoda iz Srbije na okolna tržišta. S tim problemom suočeni su, inače, i proizvodi iz Hrvatske koji odlaze na slovenačko tržište mada je direktor Merkatora nedavno demantovao tvrdnje da je Slovenija zatvorena za neke hrvatske prehrambene proizvode. On je naglasio da postoji "ekspanzija hrvatskih prehrambenih proizvoda na slovenačko tržište, dok izvoz u Hrvatsku stagnira ili pada".

Ostale vestiArhiva