KAIRO, avgusta – Posle više od pola veka, koliko je proveo na pretrpanom i saobraćajem zagušenom centralnom kairskom trgu, monumentalni spomenik faraona Ramzesa II završio je jutros svoje poslednje putovanje. Posle 10 sati oprezne, spore vožnje na specijalnom kamionu konstruisanom samo za tu svrhu, crvena granitna statua, visoka 11 metara i teška 100 tona, ispraćena je ovacijama mase ljudi ka odredištu, blizu čuvenih piramida gde se gradi novi veliki egipatski muzej antikviteta.

Tačno u jedan sat posle ponoći, uz neviđeno policijsko i vojno obezbeđenje, i uz prisustvo zvaničnika i stručnjaka egiptologa i na desetine hiljada građana, 3200 godina stari kip najčuvenijeg egipatskog faraona pozdravljan je uzdasima i aplauzom, u operaciji koja je zapravo pripremana nekoliko godina.

Još 1996. godine egipatsko ministarstvo kulture oformilo je komitet koji je počeo raspravu o sudbini jednog od najčuvenijih kairskih spomenika. Rasprave o tome gde prebaciti kolosalni kip Ramzesa II, koji je Egiptom vladao čitavih 67 godina, trajale su gotovo do poslednjeg dana. Operaciji preseljenja prethodilo je nekoliko generalnih proba, jer je bilo mnogo tehničkih detalja koje je trebalo besprekorno rešiti.

Na trg nazvan po Ramzesu, kip je stigao 1954. godine, nedugo pošto je vlast preuzeo Gamal Abdel Naser. On je, kažu, tim potezom želeo da još više učvrsti identitet Egipta.

Velelepna skulptura Ramzesa II otkrivena je 1882. godine u blizini Memfisa, nedaleko od Kaira i još bliže velikim piramidama na platou Gize. Memfis je bio jedan od glavnih gradova drevnog Egipta. Da bi bila transportovana u Kairo, presečena je na osam delova i zatim ponovo sastavljena na rečenom centralnom trgu.

Noćašnja operacija izvedena je bez i najmanje greške. Kip je bio zaštićen specijalnim metalnim kavezom, obojen zaštitnim lakom i umotan u naročitu penu. Sve je učinjeno da se ne pojavi nijedna ogrebotina, a statua je transportovana u jednom komadu. Za monumentalnu glavu napravljeno je ležište, a samo je Ramzesovo lice virilo i „otpozdravljalo” oduševljenoj publici koja se tiskala oko ograđenog prostora.

Da bi sve teklo po planu, trebalo je prvo napraviti tako veliko transportno vozilo, na koje se može postaviti granit težak 100 tona. Pod rukovodstvom Visokog saveta za antikvitete i njegovog direktora, na ovim prostorima čuvenog i uglednog Zahija Havasa, angažovani su stručnjaci, od statičara do arheologa. Operacija je koštala oko milion evra.

Oči javnosti, uključujući mnoge svetske TV mreže, sinoć su bile najpre uperene u vozača kamiona sa dve povezane ogromne platforme. Vozač Garabavi, sa 40 godina iskustva za volanom teških kamiona, rekao je: „Bože kako sam uzbuđen… valjda će sve biti u redu. Ovo je delikatna misija, voziću neprocenjivi deo egipatske istorije.”

Kamion sa 28 guma, težak 200 tona, u stanju je da ponese 140 tona. Na prethodnoj „generalnoj probi” bio je natovaren granitnim blokovima i prošao je čitavu, unapred određenu, trasu do platoa Gize. Isprobani su usputni mostovi, potkresano je nekoliko stabala, zakrpljene su i asfaltirane veće rupe na Ramzesovom putu.

Noćas je vazduh bio ispunjen uzbuđenjem. Kamion je išao sporije od ljudskog hoda, a narod je pružao ruke prema veličanstvenom faraonu koji je proslavio Egipat.

„Ramzes će sada biti srećan. Bio bi nesrećan da je ostao u centru Kaira, ili u njegovoj prvobitnoj ’grobnici’, gde niko ne bi mogao da ga vidi”, rekao je novinarima noćas Zahi Havas. On je time želeo da odgovori mnogim nevernim Tomama. Naime, sučeljena mišljenja i duhovi nisu se sasvim umirili ni do poslednjeg trenutka. Havasov prethodnik na čelu Saveta za antikvitete, Ahmed Navara, bio je protivnik premeštanja statue.

„Novi egipatski muzej tek treba da bude sagrađen. Trebalo je sačekati dok sve ne bude gotovo”, rekao je on egipatskoj televiziji, pribojavajući se da bi pustinjski pesak mogao, takođe, naneti oštećenja ovom spomeniku. Zagovornici operacije ističu pak da je kip morao da se ukloni sa Ramzes skvera, jer je bio izložen ogromnom zagađenju od izduvnih gasova reke saobraćaja koja u ovom 17-milionskom gradu teče 24 časa, sedam dana nedeljno. Uz to, stalne blage vibracije od podzemne železnice i obližnje glavne železničke stanice predstavljale su dodatnu opasnost.

Ramzes II vladao je Egiptom duže od bilo kog kralja (faraona) u istoriji. Njegova vladavina vezuje se za 19. dinastiju, pre više od tri milenijuma. Zapisi sugerišu da se ženio 60 puta. Imao je 20 kćeri i 120 sinova. Njegovi hramovi i spomenici rasuti su širom Egipta, od čuvenog hrama u Abu Simbelu, na krajnjem jugu, do monumentalnih svetilišta u Karnaku i Memfisu.

Ostale vestiArhiva