BEČ - Raspršene su sve sumnje, 18-godišnja devojka koja je prekjuče pobegla posle osam godina provedenih u tamnici otmičara u selu Strashofu, 20 kilometara istočno od Beča, jeste Nataša Kampuš, koja je nestala bez traga kao 10-godišnja devojčica na putu do škole.
Njenim roditeljima nisu bili potrebni rezultati DNK testa, oni su je odmah prepoznali po osmehu, a belezi na telu koje je imala još kao devojčica nesumnjiv su dokaz da je zaista reč o njoj.
Nataša je nestala marta 1998. godine i sve vreme bila talac 44-godišnjeg Volfganga Priklopila, koji je izvršio samoubistvo bacivši se pod voz, istoga dana kada je ona pobegla od njega.
Da ironija bude veća, policija je tokom opsežne istrage koju je sprovela posle Natašinog nestanka ispitivala i njenog otmičara jer je posedovao beli kombi, pošto je jedna njena drugarica videla kako Nataša ulazi u automobil. Istraga nije uspela da otkrije da je on otmičar, a policija nije ni pretresla njegovu kuću i garažu, ispod koje je u jami tamnici devojčica Nataša odrasla u devojku.
Kada je videla svoje roditelje, Nataša im se bacila u naručje, a njena majka Brigita Sirni nije mogla da zaustavi suze kada ju je pozvala onako kako ju je zvala kao mala devojčica - Mama Maus. Mama je stalno verovala da je Nataša živa.
Natašin otac Ludovik Koš priznao je da je izgubio nadu da će ikada više videti živu svoju devojčicu. Nataša mu je rekla: "Tata, volim te", i odmah zatim upitala da li još imaju njenu omiljenu igračku - dečja kola. Tu igračku su njeni roditelji sačuvali do današnjeg dana u nadi da će ponovo pronaći svoje dete.
Prema rečima portparola austrijske policije Erika Zvetlera, roditelji i Nataša sada se nalaze u Centru za pružanje psihološke pomoći. Ona se oseća dobro. Spavala je dobro, jela i čini se da je veoma smirena. Vest da je njen otmičar izvršio samoubistvo istoga dana kada je ona pobegla primila je veoma mirno.
Novinarima je takođe rečeno da je Nataša osam godina provela u tamnici - jami dimenzija tri sa četiri metara, iskopanoj ispod garaže, sa rupom za ulazak, širokom 50 santimetara.
U prostoriji se nalazilo i kupatilo, tako da je imala osnovne uslove za život. Otmičar joj je redovno davao hranu i druge neophodne stvari, čak ju je naučio da piše, čita i broji. Ponekad joj je dozvoljavao da sluša radio ili gleda televizijske programe, koje je on ranije izabrao i snimio.
Ona je, međutim, morala da ga oslovljava sa "gospodine" ili "gazdo" i prve četiri godine nije joj bilo dozvoljeno da napušta garažu, kasnije je izlazila, ali pod budnim okom otmičara.
On je vremenom postao neobazriv i Nataša je to juče iskoristila - izašla je iz garaže i potrčala nekoliko stotina metara. To joj je dalo prednost da njen otmičar ne može da je sustigne. Konačno je dospela na slobodu.
Iako još nije utvrđeno da li je otmičar seksualno zlostavljao, jedno je sigurno - ona je pretrpela veliko psihičko zlostavljanje, prenele su agencije.
Njena koža je upadljivo bela jer je vreme provodila, uglavnom, u zatvorenom prostoru, a po telu ima veliki broj bespigmentnih fleka.
Psiholog Eva Menker-Kramer izjavila je da će mladoj devojci biti potrebno nekoliko godina terapije da bi prevazišla preživljenu traumu.
Jedina prednost, prema rečima psihologa, jeste to da je još kao 10-godišnja devojčica već bila razvila svoju ličnost i da potiče iz stabilne porodice.

Ostale vestiArhiva