Ni posle više od četiri i po godine od otvaranja stečaja nad nekada četiri najveće srpske banke, kraj se ne nazire. Za Investbanku i Beobanku ovaj maratonski proces bi eventualno mogao da se okonča za dve-tri godine, dok je za Beogradsku i Jugobanku on neizvestan, jer se stečaj sprovodi i za poslovne jedinice u Njujorku i na Kipru.

Vrzino kolo u dužničko-poverilačkim odnosima nikako da se odmota zato što su najveći dužnici nekadašnjih stubova srpske privrede upravo preduzeća koja su u postupku privatizacije, odnosno restrukturisanja.

Stečaj je izuzetno složen, s obzirom na to da je celokupna srpska privreda poslovala preko ovih banaka, a kako za naš list kaže Dobrila Hajduković, direktor za stečaj u Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, problem više predstavlja i odvojeni stečaj u agencijama Beogradske banke i Jugobanke u inostranstvu. Uz sve to, deobni bilansi između velikih sistema i njihovih poslovnih jedinica nisu sačinjeni.

– Četiri velike banke u stečaju su do sada ostvarile značajan prihod prodajom imovine, naplatom potraživanja i izdavanjem poslovnog prostora u zakup – ističe Hajduković. – Do sada je naplaćeno 5,7 milijardi dinara. Putem licitacije i tendera je prodato oko 60 odsto ukupne imovine i ostvaren prihod od skoro 3,8 milijardi dinara. Samo u prošloj godini od prodatih nepokretnosti naplaćena je 1,1 milijarda dinara. Na sedam licitacija i osam tendera tokom 2005. godine ponuđeno je 129 objekata. Od toga je prodato 44 nepokretnosti od kojih je 30 u vlasništvu Investbanke, Beobanke, Jugobanke i Slavija banke. Od nekada najveće četiri banke ostalo je neprodatih oko 350 objekata sa 310.000 kvadratnih metara čija je vrednost procenjena na oko 120 miliona evra.

Veliki problem je, dodaje, što su pojedini objekti u vlasništvu banaka u stečaju neuknjiženi zbog nedostatka dokumentacije i neustrojenih katastara nepokretnosti u Srbiji. U pripremama za prodaju stručne službe Agencije čine napore da se ti objekti uknjiže i legalizuju u zemljišnim knjigama. To je razlog što za izvestan broj objekata još nije izvršena procena.

Prodaja nepokretnosti banaka je sve teža, a razlozi su mnogobrojni. Kako navodi sagovornica, njihova vrednost je procenjena u evrima pre 2–4 godine kada su ovlašćeni procenitelji polazili uglavnom od nivoa uloženih sredstava u objekte i nisu ih prilagođavali tržišnoj situaciji. Stoga su cene veoma visoke. S druge strane, ustaljena je praksa da se posle nekoliko bezuspešnih prodaja cena smanjuje za određeni procenat. To vodi u reakciju tržišta u očekivanju niže cene pri sledećoj ponudi. Istovremeno, na tržištu nepokretnosti, koje posebno koriste banke, kupci se pre odlučuju za novoizgrađene objekte nego za stare, relativno skupe, koji zahtevaju velika ulaganja.

Celokupan poslovni prostor koji nije uknjižen uglavnom je izdat, da bi se racionalno iskoristio do uknjižbe, a potom prodao. Od izdavanja ukupno 80.741 kvadrata tokom prošle godine ostvaren je prihod od 570 miliona dinara. Zakupci poslovnog prostora su najvećim delom nove banke, a iz tog prihoda servisiraju se troškovi stečajnog postupka. Objekat Beobanke na Zelenom vencu 18, u kojem su sada smeštene državne službe, preneće se Republici Srbiji, na ime izmirenja dela obaveza banaka po osnovu stare devizne štednje.

Od prodaje trajnih uloga banaka u stečaju i likvidaciji, u drugim pravnim licima do sada je dobijeno oko 976 miliona dinara. Agencija je prošle godine, prvi put u praksi vođenja stečajnog postupka, sprovela prodaju nenaplativih potraživanja banaka u stečaju. Prodaja kredita, kao vid unovčavanja imovine banaka, ubrzava stečaj pokrenut pre više godina. Međutim, pokušaji naplate su bili neuspešni jer su potraživanja bila lošeg kvaliteta.

Svakom dužniku je najpre bila ponuđena mogućnost da izmiri obaveze uz 30 odsto diskonta. Dužnicima, koji su prihvatili, krediti su isključeni sa liste potraživanja ponuđenih na prodaju.

Potraživanja uključena u prodaju su od privatnih i privatizovanih preduzeća, zatim javnih preduzeća koja nemaju dugovanja prema Pariskim i Londonskim klubu ili drugim obavezama Srbije, zatim potraživanja od ostalih firmi koja nisu u nadležnosti Agencije za privatizaciju, kao i od dužnika u stečaju ili likvidaciji.

Kako proces stečaja može da traje godinama, Dobrila Hajduković napominje da ne postoji način da se u ovom momentu proceni da li će ikada bilo koji iznos biti naplaćen. Poseban problem je, dodaje, što pojedina originalna dokumenta nedostaju, a banke u stečaju imaju samo njihove fotokopije. Agencija je prodajom nenaplativih potraživanja do sada naplatila 11,51 odsto nominalne vrednosti.

U bankrotu 13 banaka

Tokom prošle godine Agencija je sprovela stečajni i likvidacioni postupak u 12 banaka od kojih je u Dijamant banci okončan. Stečajnoj „porodici” ove godine su se pridružile KEB i MB banka.

Prodajom nepokretnosti i udela i učešća banaka u stečaju, ali i izdavanjem u zakup i naplatom potraživanja ukupno je od 2002. do kraja 2005. godine Republici Srbiji preneto 7,3 milijarde dinara.

Pare u inostranstvu

Tokom devedesetih godina preko Beogradske banke i njenih ofšor kompanija na Kipru legalno i ilegalno iznete su milijarde dolara. Međutim, koliko je tačno srpskih para „isparilo” i gde su one sada – ostalo je enigma. Jugobanka, prema poslovnim knjigama, interno potražuje od poslovne jedinice u Njujorku oko 106 miliona dolara, a Beogradska banka od Agencije u Njujorku oko 300 miliona dolara.

Sporovi zbog imovine

Na licitaciji u martu ove godine prodato je 13 nepokretnosti na teritoriji BiH po ukupnoj ceni od 1,1 milion evra. Određeni broj objekata u bivšim republikama je i dalje pod sporom. Recimo, Jugobanka samo u Hrvatskoj ima 86 objekata i neizvesno je da li će uopšte biti naplaćeni.

Minusi nisu zaboravljeni

Tri velike banke (sa izuzetkom Beogradske) potražuju od građana po osnovu minusa na tekućem računima oko 314 miliona dinara. Dugovanja do 10.000 dinara po partiji su otpisivana zbog neracionalnog vođenja sudskih postupaka, dok se dugovi veći od tog iznosa naplaćuju putem poziva i opomena, i pred sudom. Tako su početkom stečaja Investbanke minusi na tekućem računu građana, na 32.000 partija, iznosili oko 166 miliona dinara da bi se do polovine ove godine naplatilo oko 25 miliona dinara za 11.000 partija.

Ostale vestiArhiva