PODGORICA – Reka turista iz cele Srbije ovog leta zaposela je plaže od Herceg Novog do Ulcinja, popunila sve hotele, vikendice i apartmane u privatnom vlasništvu... Restoranima, kafanama, kafićima, šetalištima odjekuje ekavica i ne smeta crnogorskim suverenistima, samo da se dobro plati. Jednostavno, lakše bi bilo objaviti vest koje je to mesto na Crnogorskom primorju gde nema turista iz Srbije. Metropola crnogorskog turizma – Budva – dupke je puna turista iz Srbije. Slovenska plaža zajedno sa hotelom „Aleksandrom”, sa tri hiljade kreveta, ugostila je uglavnom „domaće goste”, kako ovde i dalje zovu turiste iz Srbije, kao i hoteli u Bečićima, Svetom Stefanu i Petrovcu. Prema zvaničnoj statistici, više od četrdeset odsto turista iz Srbije je ove godine u pomenutim turističkim kapacitetima nego godinu pre. Ipak, najviše ih je u budvanskoj opštini i to u privatnom smeštaju. Prema rečima gradonačelnika Budve Rajka Kuljače, do pre neki dan u ovom gradu se odmaralo oko 150.000 gostiju, od čega je oko 50.000 kreveta u vikend stanovima i vilama, a oni nisu uračunati u ovu brojku jer se ne prijavljuju i ne plaćaju boravišne takse, a od toga broja, procenjuje se da je sedamdeset odsto gostiju iz Srbije.

Srbi najčešće borave u ugostiteljskim objektima pokraj zidina Starog grada – „Mocartu”, „Milenijumu” i „Kod Krsta”, čiji su restoran proglasili najboljim ribljim restoranom „na svetu”. Gosti iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Vrbasa su najbrojniji i najverniji posetioci manifestacije Grad teatara. Organizatori uveravaju da su posetioci Teatra preko sedamdeset odsto Srbi.

Nije na budvanskoj obali samo „običan” svet iz Srbije, već ima i nemali broj onih koji su sebi priuštili odmor na velelepnim jahtama, poput dr Radomana Božovića, koji jahtom braon boje, pod stranom zastavom, krstari duž crnogorske obale.

A u Boki kotorskoj, nevesti Jadrana, turistički poslenici, poput Zorana Živkovića, direktora Turističke zajednice Kotora, uveravaju da je za pet hiljada manje turista u ovom trenutku nego lane, ali da je povećan broj noćenja. Manji broj turista, po oceni Živkovića, jeste i zbog toga što je jedan broj odmarališta zatvoren i privatizovan, poput Bigova sa 250 mesta i Popovca kod Risna sa 120 ležajeva. Broj noćenja je ostvaren zahvaljujući visokoplatežnoj moći klijentele koja u Bokokotrski zaliv stiže jahtama, i procenjuje se da će ih do kraja sezone biti za petnaest odsto više no pre, odnosno 35.000 stranih gostiju.

U Tivtu je za sedam meseci zabeležen pad domaćih gostiju za 23 odsto, ali je za 48 odsto povećan broj noćenja. Tako je, recimo, hotel „Palma” u tom periodu ugostio 624 turiste iz Srbije i ostvario 2.340 noćenja.

Gosti u hotelima i gradićima Bokokotorskog zaliva su uglavnom iz Kragujevca, Beograda i Novog Sada .

Priča o crnogorskom turizmu svakako biva upotpunjena iskustvom poznatog turističkog radnika Vuka Šćekića, vlasnika privatnog hotela „Vizantija” u Luštici nadomak Tivta. Reč je o objektu koji ima dvanaest luksuzno opremljenih apartmana i gde je prošle godine bila premija dobiti smeštaj.

„Ove sezone”, priča Šćekić, „ne mogu popuniti hotel ni 70 odsto i to je prava katastrofa. Zaluta po koji Rus i to je sve.”

A odmah tu, preko puta Luštice, na poluostrvu Krašići, sa hiljadu i četiri stotine stambenih jedinica i skoro sto odsto gostiju iz Srbije, najveće vikend naselje u Boki kotorskoj, izmorilo je turiste koji tokom cele sezone nisu imali vodu, i to ne samo za tuširanje nego ni za piće.

A Žanjice, turistički kompleks koji se ogleda u moru, takođe je preko sedamdeset odsto turista primilo iz Beogarda, Novog Sada i Niša.

Za vreme ovoga leta u zalivu su održavane brojne fešte, poput „Bokeljske noći“ i sličnih manifestacija na kojima su Srbi bili najbrojniji posetioci.

Na Barskoj rivijeri, od 9.300 registrovanih gostiju, blizu sedam hiljada su turisti iz Srbije. Ovde su Srbijanci pretežno u sopstvenim vikendicima, od Utjehe prema Ulcinju, do Čanja u Sutomoru prema Petrovcu, posebno u privatnim apartmanima i sobama. Ne samo statistika, već i golo oko svedoči da je u ovim poznim avgustovskim danima gostiju je više nego ikada, i to iz Srbije.

Turistička organizacija Herceg Novog saopštila je da je u ovom gradu za tri odsto više gostiju nego u avgustu prošle godine. Gosti iz Srbije su pretežno u privatnim smeštajima i hotelima nižih kategorija sa nižim cenama. Najviše ih je u hotelu „Metalurg” gde je pansion dvadesetak evra. Vrlo malo ih je u hotelima više kategorije. Od trenutno registrovanih 13.450 turista, oko 9.500 je domaćih na prostorima hercegnovske opštine. Kako se u Herceg Novom i skoro svim gradovima na Crnogorskom primorju provod svodi na novokomponovanu i tehno zabavu, većina domaćih gostiju popodneva i večeri provodi u lokalima. Malo koga, konkretno u Herceg Novom, privukli su Dani klasične muzike, Sajam knjiga i Dani klasične gitare u Starom gardu... Odvukli su ih u noćne klubove i na terase kafana i hotela preglasni narodnjaci, poput „E da si mala biberovo zrnce, ja bih tebe...”.

Ostale vestiArhiva