BANjALUKA, 26. avgusta – Tužilaštvo Haškog tribunala opet je ostalo kratkih rukava: sudsko veće, kojem je predsedavao Patrik Robinson, prenela je juče štampa u Federaciji BiH, odbilo je da proširi optužnicu protiv komandanta Glavnog štaba bošnjačke Armije BiH generala Rasima Delića.

Tužilaštvo je tražilo da Delić odgovara i za zločine koje su, u septembru 1993. godine, bošnjačke jedinice počinile nad Hrvatima u selima Uzdol i Grabovica, tokom operacije „Neretva 93”. U ovim selima bošnjačke jedinice su ubile 62 Hrvata – civila i ratna zarobljenika.

Za zločine u Uzdolu i Grabovici u Hagu je, po komandnoj odgovornosti, suđeno nekadašnjem načelniku Glavnog štaba Armije BiH generalu Seferu Haliloviću. Pretresno veće je 16. novembra prošle godine odlučilo da Halilović nije odgovoran za ubijanje Hrvata u ovim selima. Oslobađajuću presudu veće je, između ostalog, zasnovalo i na činjenicama da je Halilović bio podređen Deliću, koga je obavestio o zločinima bošnjačkih jedinica u hrvatskim selima između Jablanice i Konjica.

Osim toga, Halilović je tokom suđenja tvrdio da general Rasim Delić, iako je o svemu bio obavešten, ništa nije učinio da odgovorni za zločine u Uzdolu i Grabovici budu uhapšeni i osuđeni. Pretresno veće Haškog tribunala poverovalo je Halilovićevim rečima i dokazima koje su predočili njegovi advokati. Sve to, ipak, nije bilo dovoljno da sudsko veće prihvati proširivanje optužnice protiv Delića. Kao da se veće rukovodilo izjavom predsedavajućeg Predsedništva BiH Sulejmana Tihića da su za zločine u Uzdolu i Grabovici odgovorni „lokalni komandanti”.

Prema prihvaćenoj optužnici, Rasim Delić će odgovarati za zločine koje su mudžahedini počinili nad Hrvatima u selima Maline i Bikoša i nad Srbima na Ozrenu.

Što se tiče dela optužnice za ubijanje zarobljenih Hrvata u Malinama i Bikoši, kod Travnika, velika je verovatnoća da će Delić biti oslobođen komandne odgovornosti. Za streljanje tridesetak Hrvata iz ovih sela već su bili optuženi komandant Trećeg korpusa Armije BiH general Enver Hadžihasanović i komandant Sedme muslimanske brigade pukovnik Amir Kubura. Hag je obojicu oslobodio odgovornosti za ovaj zločin. „Pretresno veće Haškog tribunala je zaključilo da tokom meseci koji su prethodili osnivanju odreda ’El mudžahedin’, strani mudžahedini, organizovani u logoru u Poljanicama, nisu zvanično pripadali ni Trećem korpusu niti Sedmoj brigadi Armije BiH. Dakle, tužilac nije van svake razumne sumnje dokazao da su se strani mudžahedini zvanično priključili Armiji BiH i da su de jure bili potčinjeni optuženima Enveru Hadžihasanoviću i Amiru Kuburi”.

Iza ove formulacije krije se sledeće: Hrvate iz Maline i Bikoše mudžahedini su pobili 8. juna 1993. godine, a u sastav Armije BiH – na osnovu naredbe koju je potpisao Rasim Delić – formalno su ušli 13. avgusta te godine. To će reći, ako mudžahedini u vreme zločina nad Hrvatima iz Malina i Bikoše nisu bili u sastavu Armije BiH, a zvanično nisu, onda ni Delić nije odgovoran za ono što su oni učinili. „Teško je poverovati da će Haški tribunal prilikom utvrđivanja odgovornosti za isti zločin i pod istim okolnostima primeniti različita pravila”, kratko je za „Politiku” ocenio direktor Kancelarije za traženje nestalih lica Republike Srpske Milan Bogdanić.

Što se tiče dela optužnice kojim se Delić tereti za zločine nad Srbima, počinjenim u septembru 1993. godine na Ozrenu, ona obuhvata odsecanje glava trojici zarobljenih srpskih vojnika – Momiru Mitroviću, Predragu Kneževiću i Gojku Vujičiću, zatim silovanje tri Srpkinje i nestanak 64 zarobljena srpska vojnika i civila. „Imamo dokaze da su 64 vojnika i civila zarobljena i predata mudžahedinima. Zna se da su oni držani u njihovom logoru u Kamenu, a zatim u Gostoviću. Odatle im se grubi trag, a prema našim saznanjima – svi su ubijeni. Njihova tela su izvađena iz masovne grobnice, zatim su drobljena građevinskim mašinama i ponovo sahranjena na nepoznatim lokacijama. Nedavno smo u dolini Kamenice pronašli jedno, a prethodno je Komisija za traženje nestalih Federacije BiH, na svoju ruku, ekshumirala i prebacila u Visoko sedam tela sa ove lokacije. Osnovano sumnjamo da je reč o srpskim vojnicima i civilima koje su pobili mudžahedini”, rekao je Milan Bogdanić.

Sudeći po njegovim procenama, u slučaju komandanta Glavnog štaba Armije BiH, generala Rasima Delića, pravda ne samo što je spora, nego je i polovična.

Ostale vestiArhiva