Prašina koja se digla posle izjave predsednice Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sande Rašković-Ivić Bi-Bi-Siju o podeli Kosmeta kao prihvatljivoj opciji za Srbiju, sakrila je činjenicu da je reč o ideji o kojoj se razgovara skoro punih osam godina, i u srpskom političkom vrhu i sa predstavnicima međunarodne zajednice. To su za „Politiku” potvrdili bivši predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije i član rukovodstva SPS-a Zoran Anđelković, kao i bivši premijer Srbije i visoki funkcioner DS-a Zoran Živković.

O eventualnoj podeli Kosova i Metohije na srpske i albanske teritorije govorilo se još 1998. godine. Kako kaže Zoran Anđelković, tokom razgovora sa visokom ruskom delegacijom, on je lično predložio da se ta opcija uzme u obzir za rešavanje kosovskog pitanja. Anđelković za naš list kaže da su mu Rusi tom prilikom rekli: „Kasno je, Zorane, za to. Sada je prekasno za to rešenje.” Krajem 1998. godine on sam je u razgovoru sa Milomirom Minićem zatražio da od njega prenese predlog za podelu Slobodanu Miloševiću, ali se Minić nije usudio da to uradi. „O podeli Kosova kod Miloševića se nije razgovaralo. Niko nije smeo da taj predlog iznese direktno njemu”, kaže Anđelković. Milomir Minić je u to vreme bio predsednik Veća građana Savezne skupštine i visoki funkcioner SPS-a. U januaru 1998. godine, Anđelković na sastanku sa tadašnjim srpskim predsednikom Milanom Milutinovićem, kom je prisustvovao i Milomir Minić, iznosi dva predloga za rešenje eskalacije sukoba na Kosovu. Prvo je pozivanje UN da upute mirovne snage na Kosovo i Metohiju, a drugo podela na srpski i albanski deo. Po Anđelkoviću, Milutinović se posle tog sastanka sreo sa Miloševićem i izneo mu te predloge u šetnji po parku vile „Mir” na Dedinju. Tom prilikom je Milošević, navodno, energično odbio bilo koju od te dve mogućnosti. „Milošević o podeli Kosova nije hteo ni da čuje!”, navodno je Milutinović preneo Anđelkoviću.

Posle petog oktobra 2000. godine Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić susreću se sa drugačijom formom kosovske krize. Na teritoriji Srbije nalaze se međunarodne snage. Rezolucija 1244. Saveta bezbednosti UN prihvata da se radi o teritoriji Srbije, uz ogradu da će se o konačnom statusu Kosova i Metohije tek razgovarati. Kako danas za „Politiku” kaže tadašnji visoki funkcioner DS-a Zoran Živković, Đinđić je dolaskom na premijersko mesto pred svoju vladu postavio tri nacionalno bitna zadatka: 1) rešenje problema u saradnji sa Hagom, 2) državna zajednica sa Crnom Gorom i 3) Kosovo. Kosovo je Đinđić shvatao kao najteži problem. Živković tvrdi da je na jednom zatvorenom sastanku vrha DS-a i dela koalicionih partnera, Đinđić navodno izjavio: „Dobra rešenja za Kosovo su potrošena do 1999. Nama su ostala samo loša. Ono koje je najmanje loše od preostalih jeste podeliti Kosovo.” (Sastanak je održan 2002, ali Živković ne može da precizira tačan datum.) Raspravljalo se i o mogućim rešenjima, pa su „na stolu” bila tri. Jedno je bilo povratak na stanje pre 1999. što su svi smatrali nerealnim i lošim i za Srbe i za Albance. Sledeće je bila potpuna nezavisnost Kosova, rešenje najlošije za Srbe. Na kraju je, kako kaže Živković, Đinđić prvi izrekao da treba da se uzme u obzir i podela Kosova, kao optimalno rešenje. Đinđić je želeo da se problem Kosova po svaku cenu reši u njegovom mandatu i istrajavao je na opciji podele. To je bio stav i tadašnjeg vrha vlasti. Mape podele Kosova i Metohije nisu crtane, kaže Živković, ali je opšti stav bio da se radi o teritorijama koje bi, u slučaju otcepljenja Kosova, mogle da se „funkcionalno pripoje matici”. Živković kaže da su to regioni severnog Kosova i kosovskog Pomoravlja, tj. deo oko Gnjilana u kome živi nekoliko desetina hiljada Srba.

Tokom 11 meseci, koliko je bio premijer, Zoran Živković je imao nekoliko susreta sa kreatorima svetske politike. Između ostalih, i sa tadašnjim državnim sekretarom SAD Kolinom Pauelom, savetnikom za nacionalnu bezbednost Kondolizom Rajs, generalnim sekretarom NATO-a Džordžom Robertsonom, visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom. Tokom tih razgovora, rešenje statusa Kosova je bilo na vrlo visokom mestu i Živković tvrdi da je on svaki put zagovarao opciju podele. Nijedan od stranih zvaničnika tom prilikom nije odbacio podelu Kosova kao konačno rešenje. Prema njemu, opcija podele je: „i dalje na stolu, ali ne sme da je iznosi persona non grata kod stranaca i time je devalvira i potroši sa spiska mogućih rešenja.”

Iako Živković kaže da nije video nijednu mapu podele Kosova i Metohije, nije tajna da su takve grube mape postojale. Srpski novinari su posle 2000. godine imali priliku da se susreću sa vojnicima i oficirima Kfora na Kosovu. Jedan visoki oficir britanskih snaga na Kosovu, koji je službi u pokrajini proveo godinu i po i za to vreme dobro upoznao političke i vojne prilike na Kosovu, krajem 2001. godine nacrtao je potpisniku ovih redova mapu podele Kosova o kojoj se, kako je tvrdio, „intenzivno razgovara”. Nekoliko meseci kasnije tadašnji predsednik Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović potvrdio je da takva mapa postoji, ali danas nije voljan da za „Politiku” priča o ovoj temi.

Ostale vestiArhiva