Srbija će, optimistične su vlasti u Beogradu, nastaviti pregovore sa Evropskom unijom i bez Ratka Mladića u Hagu, a nade pojedinih predstavnika vladajuće koalicije idu dotle da se nagoveštava da bi i sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mogao biti parafiran i pre nego se ispuni ovaj ključni haški uslov, saznaje „Politika” iz izvora u koaliciji na vlasti. Da scenario po kojem bi Srbija bez Mladićevog hapšenja mogla da dobije sporazum, ali ne i da pokrene postupak kandidature za člana EU, nije nerealan potvrđuju i izvori bliski evropskoj diplomatiji. Vlasti u Beogradu bi u tom slučaju ipak morale da pruže takve dokaze da zaista traže i ne mogu da nađu Mladića koji će zadovoljiti i zvaničnike EU i Haški tribunal. Dokaz tražene saradnje sa tribunalom mogao bi da predstavlja potpuni pristup traženim informacijama, pa čak i mogućnost fizičke prisutnosti stranih operativaca na terenu, kao što je Hrvatska dozvolila kada je od nje tražen general Ante Gotovina.

Da nastavak pregovora ne priželjkuje samo Srbija i da bi to značilo izlaz iz ćorsokaka i za EU, dokazuje i to što je otuda stigla ideja o Akcionom planu, objašnjavaju isti izvori. Brisel (čiji zvaničnici nisu najsrećniji zbog ubedljivo najvišeg rejtinga radikala u Srbiji, koji imaju šansu da posle narednih izbora preuzmu i vlast) izgleda je ozbiljno shvatio pretnju srpskog ministra finansija Mlađana Dinkića da će napustiti vladu ukoliko se do oktobra ne nastave pregovori sa EU. Dinkić, opet, tvrde u koaliciji na vlasti, tako nečim ne bi ni pretio da nije siguran da neće ni doći u situaciju da realizuje svoju pretnju. Treba reći da se u nezvaničnim razgovorima diplomata iza zatvorenih vrata još od maja često pominje teza da su pregovori sa Srbijom prerano prekinuti i da su prebrzo došli u fazu oštrog uslovljavanja, te da je to taktička greška EU. Srbiji, naime, još nije dato ništa opipljivo i dovoljno vredno zbog čega bi ona imala razloga da „zagrize”, kao što je učinjeno sa Hrvatskom. Da podsetimo, Hrvatska je sporazum o stabilizaciji potpisala pre nego što je uhapsila Gotovinu. Treba, naravno, istaći da je u to vreme Hrvatska imala veliku podršku Austrije i da Srbija nema ni približno slična „leđa”. Ako Evropska unija, kako se nadaju u Beogradu, ispravi ovu svoju grešku, Srbija bi, po „hrvatskom modelu” (za koji se i EU zalaže) najdalje do kraja godine mogla da potpiše sporazum o stabilizaciji. O očekivanjima Beograda dovoljno govori i činjenica da su naši pregovarači i posle odlaganja pregovora nastavili da rade na razradi tehničkih detalja kao da oni nisu odloženi. Ukoliko bi se pregovori nastavili već 1. septembra (kada se u EU završavaju letnji odmori i kada bi mogle da budu donete i prve odluke ove vrste), ili, što je realnije, sredinom ili krajem septembra, pregovori bi mogli da budu završeni u najboljem slučaju za mesec dana, a po nešto manje optimističnom scenariju za dva meseca.

Za najkasnije pola godine od stavljanja parafa na sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kako objašnjava Duško Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, na snagu stupa privremeni sporazum koji bi Srbiji omogućio slobodnu trgovinu sa EU. Ratifikacija i kompletna primena sporazuma, kako objašnjava Lopandić, potrajala bi dve do tri godine.

Ukoliko Srbija nastavi pregovore sa EU, objašnjavaju izvori „Politike” bliski diplomatskim krugovima, već tokom jeseni mogu se očekivati i izvesne olakšice u viznom režimu. Sa tim olakšicama, sa sporazumom o slobodnoj trgovini sa EU i sa Rusijom (koji je ranije potpisan, ali koji još u potpunosti nije profunkcionisao) Srbija bi „prodisala”. A možda i našla Mladića.

Mogućnost da do ovakvog razvoja događaja dođe ne isključuje ni Goran Svilanović, bivši šef diplomatije. Međutim, Svilanović upozorava da se od Srbije ne traži samo Mladić i smatra da bi u slučaju da na neko vreme „zaborave” na glavnog begunca i dozvole nam potpisivanje sporazuma Beograd morao da izruči nekoga drugog sa liste begunaca.

– Ako hoće zaključenje sporazuma, vlasti će morati da izruče nekoga drugog od begunaca, od koga Hag neće odustati čak ni kada i ako izruče Mladića – upozorava Svilanović.

I dalje po sistemu vruće-hladno

Nastavku pregovora sa EU nada se i Rasim Ljajić, jedan od koordinatora Akcionog plana, koji je juče rekao da veruje „da će Brisel odobriti nastavak pregovora sa Srbijom, kada sredinom septembra budu predstavljeni rezultati Akcionog plana”. On je objasnio da je trenutno u toku operacija presecanja mreže novih jataka odbeglog generala, pošto je stara potpuno razotkrivena, i dodao da očekuje rezultate. I potpredsednik vlade Ivana Dulić-Marković juče je istakla da je „ohrabrena onim što se radi”. Ona je rekla da službe koje treba da sprovedu Akcioni plan dobro sarađuju, da veruje da će do hapšenja Mladića doći i istakla da „vlada neće pregovarati sa njim (Mladićem)”.

Međutim, na optimizam srpskih političara „kofu hladne vode” prosuo je američki ambasador u Beogradu Majkl Polt, koji je rekao da „jedini rezultat Akcionog plana koji interesuje međunarodnu zajednicu, nije ni razotkrivena mreža pomagača, ni sprečavanje curenja informacija, već Ratko Mladić u Hagu”.

Ipak, da ovako oštri stavovi nisu nepromenljivi, čak i za kratko vreme, najbolje pokazuje primer Karle del Ponte. Njenu nedavno izrečenu iznenađujuće oštru izjavu o saradnji Srbije sa Hagom, kada je rekla da je „skandalozno to što Ratko Mladić, Zdravko Tolimir i Radovan Karadžić nisu uhapšeni i izručeni” i poručila da je za to odgovorna Vlada Srbije, samo dan kasnije ublažio je portparol haškog tužilaštva Anton Nikiforov. On je, naime, rekao da se ta tvrdnja ne odnosi na sadašnje nastojanje Vlade Srbije da uhapsi Mladića.

Podsetimo, slične negativne ocene glavni tužilac Haškog tribunala davala je i u slučaju Hrvatske i Ante Gotovine, a potom u razmaku od samo nekoliko dana demantovala samu sebe.

Ostale vestiArhiva