Sredstvima Nacionalnog investicionog plana (NIP) u projekte podsticanja preduzetništva, zapošljavanja i privrednog razvoja do kraja naredne godine biće uloženo 165 miliona evra, najavili su na jučerašnjoj konferenciji za novinare ministri privrede i finansija Predrag Bubalo i Mlađan Dinkić.

Time bi, po rečima ministra finansija, trebalo da se postigne ravnomerni regionalni razvoj, jer će Beogradu, koji je najrazvijeniji, pripasti samo šestina tih sredstava. Stanovnici manje razvijenih sredina, proporcionalno stepenu siromaštva, dobiće više novca.

– Opredelili smo se da se okrenemo budućnosti i da novac uložimo u nove projekte koji će postići najbolje rezultate u oblasti zapošljavanja, izvoza i privrednog razvoja. Za već postojeća preduzeća, ukoliko imaju probleme, rešenja imamo na druge načine, privatizaciju ili stečajeve – rekao je ministar Bubalo.

Jedan od najefikasnijih načina za privlačenje stranih investitora, ali i rešavanja problema koje imaju domaći investitori poput lokacija za gradnju, jeste formiranje industrijskih zona i parkova i zato će za njih 49 u 50 opština biti potrošeno u narednih godinu i po dana 45 miliona evra. Za privlačenje direktnih stranih investicija predviđeno je 20 miliona evra.

Kroz kratkoročne kredite izvoznicima biće plasirano 15 miliona evra. Međutim, na taj novac neće moći da računaju veliki izvoznici, već mali i srednji čiji je obim izvoza između 300.000 i milion evra. Takvih je trenutno 575 preduzeća i njihova roba čini 10 odsto sveukupnog izvoza.

Za kredite za podsticaj zapošljavanja i oživljavanja proizvodnje u nerazvijenim opštinama predviđeno je 15 miliona evra, pet miliona evra manje namenjeno je za mikrokredite za samozapošljavanje, a tačno sedam miliona evra za takozvane kredite za početnike.

Inkubatori za podsticanje preduzetništva u 14 opština koji su već pokazali dobre rezultate „povući” će tri miliona evra. Čak 88 projekata komunalne infrastrukture biće finansirano sa 50 miliona evra od Nacionalnog investicionog plana i time bi trebalo da budu rešena neka od najznačajnijih lokalnih pitanja vodosnabdevanja, toplifikacije i ostalog što nije samo od značaja za lokalno stanovništvo, već i za dolazak stranih investitora.

Mlađan Dinkić je naveo i da je mikrokreditima do sada otvoreno 10.000 novih radnih mesta, a njih 1.555 kroz kredite nedovoljno razvijenim opštinama. Ministar finansija je najavio nove kredite za zapošljavanje po irskom modelu, po kome bi poslodavac dobio čak bespovratno od 2.000 do 10.000 evra za zapošljavanje novih radnika, s tim što bi morao da položi bankarsku garanciju na isti iznos, uvećanu još i za kamatu. Ovakve pogodnosti Vlada Srbije, po njegovim rečima, neće davati zauvek, već samo u naredne tri godine. Kasnije, po njegovom mišljenju, potrebe za takim kreditima neće biti.

Ministar Dinkić juče je ponovio da je Vlada Srbije donela odluku da sopstvenim sredstvima završi deonicu Koridora 10 na jugu Srbije i da je za to predviđeno 800 miliona evra od privatizacionih prihoda, ali i 100 miliona evra donacije grčke vlade koji ranije nisu mogli da budu aktivirani, jer naša strana nije imala svoj deo novca. Višak privatizacionih prihoda u državnoj kasi narastao je na 1,833 milijarde evra, a pošto je za NIP predviđeno 1,250 milijarde evra, preostalo je još oko 600 miliona evra koji se mogu upotrebiti za servisiranje spoljnog duga.

– Počeli smo pregovore sa zemljama poveriocima Pariskog kluba da dug zamenimo za investicije. Prema propozicijama poverilac nam može otpisati petinu duga uz uslov da mi svojim sredstvima uložimo u neke projekte za koje oni smatraju da su važni i za njih, kao u infrastrukturu, ekologiju. Već smo, na primer, dug prema Nemačkoj od 25 miliona zamenili za pet miliona evra ekoloških projekata. Za njih je, naravno, važno da cela Evropa ima dobre puteve i to je naša šansa – rekao je Dinkić.

Nema povlastica

Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da nema razloga da zaposleni u organima bivše državne zajednice prilikom otpuštanja imaju povlašćeni tretman u odnosu na radnike u drugim preduzećima i da ne vidi razloga da se drži zaposlena administracija koja nije potrebna. „Ne možemo sada da gomilamo administraciju, jer bi to značilo da svi građani Srbije treba da plaćaju ljude koji nisu potrebni za efikasni rad republičke vlade. Ako smo prošle godine uradili racionalizaciju radnih mesta, a sad je odjednom uvećamo, to neće imati nikakvog smisla”, rekao je Dinkić.

Fino štelovanje kursa

Komentarišući politiku kursa i zahteve da se izvoznicima isplati nadoknada zbog jakog dinara, ministar privrede Predrag Bubalo je rekao da bi utvrđivanje gubitaka bio Sizifov posao. „Bilo je i obrnutih situacija, kada su oni profitirali, jer je kurs strane valute bio precenjen. Podržavam mere NBS, jer politika kursa ne može da se vodi samo preko ponude i tražnje. Potrebno je jedno ’fino štelovanje” koje uzima u obzir i borbu protiv inflacije i druge makroekonomske mere.”

Ministar finansija je takođe izjavio da podržava monetarnu politiku kursa koju vodi centralna banka i dodao da u tom ministarstvu nisu zabrinuti kretanjima kursa i jačanjem nacionalne valute. „Sve dok izvoz raste po stopi od 20 odsto na godišnjem nivou jak dinar u srednjem roku neće štetiti Srbiji”, rekao je Dinkić i dodao da je zbog jačanja domaće valute budžet uštedeo nekoliko milijardi dinara čime se suficit u državnoj kasi povećao.

Ostale vestiArhiva