DA li su Srbi mali narod koji stalno hoće da bude veliki? Ako je tako, treba li mu se to uzeti za loše, i nije li to razlog za njegove sadašnje nedaće? Jesmo li danas nacija koja je kao "čardak ni na nebu ni na zemlji" "zarobljena" između nekadašnje veličine u svetskim političkim prilikama, i sadašnje čestice u svetu u kojem odlučuju drugi, između veličanja nacionalne istorije, "zlatnih kašika", kosovskih mitova, junačenja i "nebeskog naroda", ratova devedesetih godina, optužbi za zločine i surove tranzicije?
I, je li ovakav sled događaja prouzrokovao veliku frustraciju srpskog društva, čija je sve češća "dijagnoza" - depresija i apatija, na koju čak upozorava i američki ambasador u Beogradu Majkl Polt?
- Imali smo frustraciju iz ubrzane istorije, pretvorili je u agresiju, i sada toga ne možemo da se oslobodimo, jer su za nama preostali neki krvavi tragovi, a naše asocijacije su i dalje pristrasne - kaže za "Novosti" profesor Ratko Božović. - Kod nas postoji mentalitet skrivanja, a to
nagoveštava da nemamo sposobnost katarze. To "mentalno šlajfovanje" nas blokira. Stvari se ne menjaju, blokirani smo i iznutra i spolja. Naša tranzicija je interregnum, a biti "raskrečen" između prošlosti i budućnosti nije normalno.
Srpsko vraćanje u prošlost, mitologizacija tradicije i nekritička kvalifikacija nacionalne prošlosti, ali i nacionalni narcizam - bilo je gubljenje koraka sa stvarnošću, smatra Božović. Jer, suočavanje sa stvarnošću, nenaučene lekcije iz istorije i nesprenost da priznamo sopstvena nevaljalstva, izazvali su veliku nacionalnu frustraciju i poremećaj percepcije o nama samima.

KRAJNOSTI - TRAGEDIJE

U STANjE depresije Srbe je dovelo mnogo toga, ističe Dragan Simeunović, redovni profesor beogradskog Univerziteta, počevši od građanskog rata, koji je Srbe najviše pogodio, donevši mu najviše beskućnika i izbeglica.
- Depresiji je doprineo i embargo s kojim su stigle patnja i beda, odvratno iskustvo bombardovanja, i, na kraju, ulaženje u nekakav vrlo mračan i vrlo dug tunel ka EU, ka boljem životu, koji preti da bude i ćorsokak. To stanje pojačava osećanje da nam uzimaju Kosovo i Metohiju, a da nas, pri tom, niko ništa ne pita, kao i da nam životni standard i dalje tapka u mestu - smatra Simeunović.
Na tvrdnje da su Srbi postali apatičan narod, klinički psiholog Tijana Mandić upozorava da su generalizacije, bez obzira na to da li su pozitivne ili negativne, opasne i lako postaju predrasude.
- Svi Italijani lepo pevaju, svi Francuzi su dobri ljubavnici, svi Mađari jedu ljutu hranu, svi Amerikanci su iskompleksirani i leče se siledžijstvom... sve su to predrasude - objašnjava Tijana Mandić. - Ja, recimo, mislim da su Jevreji pametan, vredan i kreativan narod. I svesna sam da je to pozitivna predrasuda. Neko misli suprotno. Svi imamo prava da mislimo šta hoćemo. Ali, ako smo u nekoj debati, onda to treba dokazati. Jer, negativnom selekcijom mogli bismo u svakom narodu napraviti "foto-robot monstruma".
Razlozi za sadašnje stanje nacije, višestruki su, smatra Mandićeva. Tu su i istorijsko nasleđe, geografska pozicija, psihopatologija globalnog sistema, politički, ekonomski, kulturološki, lični..., a pokretačka snaga pojedinca, kako bi zakoračili u bolji život, ne može da se razvije u vakuumu, i to bi trebalo da omogući pozitivna selekcija.
To što ne možemo da se otrgnemo, za profesora Božovića znači nemogućnost suočavanja sa samim sobom. Kada bismo to mogli, smatra on, imali bismo sposobnost da idemo dalje. Ovako, nije došlo do "dešifrovanja", kao što su to uradili Nemci, što je razlog za depresiju i bezvoljnost.
- Istorijska lažomanija nas je dovela u veštačku bezkonfliktnost. Bili smo kao zveri zatvorene u zoološkom vrtu - u kavezima mirne, a kada se puste, pokažu pravu prirodu. Tako smo mi, iz pozicije pacifizma ušli u drugu krajnost - konflikte. A gde postoje krajnosti, tu je i tragedija. Jednostavno, političko klatno kod nas nikad nije bilo u ravnoteži.

POLITIČARI - VREMEUBICE

DA je apatija, pre svega, izraz nepoverenja građana prema našim političarima, naročito ukoliko su bili na vlasti i po pravilu izneverili gotovo sva obećanja koja su dali narodu, misli i Simeunović:
- Apatija je koliko pokazatelj osvešćenosti naroda kojem je dosadilo da ga lažu i varaju politički prepakovane garniture vlastoljubaca i lopova, toliko i izraz političke nemoći malog čoveka da išta menja. Ako nada poslednja umire, naša nada da ćemo konačno dobiti soj političara koji samo misli na narod je pri kraju. Izgleda da narod više nikome ne veruje ma šta pokazivale nameštene ankete o rejtingu političkih lidera i stranaka.
Bitka koju političari strasno biju za vlast, mimo je svih očekivanja naroda, ukazuje profesor Ratko Božović.
- Njihovo opstajanje na vlasti učinilo ih je našim vremeubicama. Problem je što ne postoji kritička javnost, već je sve stranačko mišljenje. Mišljenje, međutim, mora biti oslobođeno i autonomno. Stalno se pitam - vraća li nas tranzicija u prošlost ili vodi u budućnost? Jer, ovo nije normalno siromaštvo, već siromaštvo na ivici bede. A s druge strane su oni koji su se obogatili zahvaljujući vlasti i postali "gospodari" svega. To je slika neuravnoteženosti društva, koje je anomično, odnosno, u njemu vlada haos i bezakonje. Mi smo društvo bez unutrašnje, pojedinačne i kolektivne ravnoteže.
Ipak su naša apatičnost i apolitičnost neprirodne, smatra Božović i ističe da građani moraju da otimaju političku slobodu, ili će ih u suprotnom političari i dalje vući za nos. Zato, veli on, treba da prevladamo mentalitet nasleđen iz samoupravljanja i uzmemo sudbinu u svoje ruke.
- Srbi bi kao realnost morali da prihvate da se mora raditi i biti pošten u svemu, a naročito u politici. Inače, teško i nama i političarima. A do nekih boljih dana neka se drže izreke - strpljen, spasen - poručuje Dragan Simeunović.

CARSKA SVEST

- DA bi preživeli vekove ropstva Srbi su održavali svest o sebi kao carskom narodu. Ta svest o sopstvenoj veličini postoji i danas kada smo mali narod. To se najbolje vidi u sportu i ratu. Svi veliki se zgražavaju što mi normalno očekujemo da sve pobedimo. Naravno da nam to stvara probleme. Ipak, nisam za "otrežnjenje", već za pozitivan preobražaj te svesti, baš kao u sportu, da budemo najbolji na osnovu rezultata, a ne tek na osnovu osećaja o nekadašnjoj veličini - kaže Simeunović.

VELIKI I MALI

MADA nije lako biti svestan da se za malo šta pitamo, prof. Ratko Božović smatra da ne treba ići ni u krajnosti - kako one da se u svetu ništa ne može uraditi bez nas, tako i krajnosti da kao mala država treba da se sakrijemo u mišju rupu.
Istorija o Srbima govori da može, kao i svi drugi narodi, da bude i veliki i mali, u zavisnosti od prevagnuća i spleta istorijskih okolnosti na koje se nikad ne može u potpunosti uticati, mišljenje je prof. Dragana Simeunovića.
- Svaki narod stalno želi da bude veliki. Prirodna je potreba da se raste, razvija i usavršava. Ako ne kvantitativno, onda kvalitativno - dopunjava Tijana Mandić.

Ostale vestiArhiva