Dobre, ali i agresivne reklame, „suženi” nastavni planovi i programi, odlični uslovi za rad, praksa u inostranstvu, obećano zaposlenje i „međunarodna karijera” učinili su da privatne visokoškolske ustanove, i pored astronomski visokih školarina, privlače sve veći broj svršenih srednjoškolaca, stvarajući od privatnog obrazovanja isplativ biznis.

Prema najnovijim podacima Ministarstva prosvete i sporta, dozvolu za rad poseduje šest privatnih univerziteta, isto toliko fakulteta van univerziteta i 27 viših škola. Visoke školarine, koje se kreću i do 5.000 evra, više nisu tajna, a osnivači ovih ustanova smatraju da su – opravdane. Većina ih ističe da isključivo i jedino na njihovoj ustanovi studenti za nekoliko hiljada evra dobijaju apsolutno sve i da im za ostale troškove školovanja neće biti potreban ni dinar. Pojedine visokoškolske ustanove kao posebnu beneficiju ističu čak i besplatan i-mejl nalog na serveru fakulteta.

Plaćaju se i potvrde

Međutim, roditelji koji se javljaju u našu redakciju imaju drugačije komentare. Majka, koja je insistirala na anonimnosti da ne bi ugrozila indeks svoje starije kćerke koja studira menadžment, objašnjava da je na početku zaista rečeno da je u školarinu sve uključeno da bi se kasnije ispostavilo da, prvo, školarina raste sa godinama studija, a, drugo, da se plaćaju ispiti, udžbenici (najjevtiniji je oko 30 evra), sve potvrde ...

Kako kaže, kada bi sada upisivala dete dobro bi razmislila, ali kćerka je već na trećoj godini, dobar je student i šteta je da kreće iz početka na nekom drugom fakultetu. Ovu priču je ispričala kao upozorenje onima koji će se za nekoliko dana upisivati. Njen je savet da se budući brucoši dobro raspitaju, kako na fakultetu, tako i u Ministarstvu prosvete.

Profesor dr Petar Jovanović, osnivač Više škole za projektni menadžment na kojoj je godina studija najjeftinija u Srbiji (750 evra), smatra da ništa ne može da opravda visoke školarine pojedinih visokoškolskih ustanova.

– U toku je prava komercijalizacija obrazovanja. Lako je za nekoliko hiljada evra obezbediti udžbenike, kompjutere, tehnička pomagala i srediti prostorije. Uz pomoć interneta nije teško ni sastaviti dobar nastavni plan i program, ali to je sve bezvredno ukoliko škola nema kvalitetan profesorski kadar. Nažalost, malobrojni su privatni fakulteti koje se mogu pohvaliti dobrim predavačima. Pojedinci osnivaju visokoškolske ustanove da bi dobili zvanje profesora – naglašava dr Jovanović, inače nekadašnji dekan i profesor na Fakultetu organizacionih nauka.

Naš sagovornik dodaje da bi Komisija za akreditaciju visokoškolskih ustanova trebalo da zavede red u ovu oblast i da dozvoli rad samo privatnim fakultetima koji imaju šta da ponude đacima.

Prvu generaciju studenata Više škole za projektni menadžment činiće najviše 100 brucoša. Naš sagovornik kaže da je svestan da će u narednih nekoliko godina biti na gubitku. Ipak, misli da će, posle određenog vremena, istom cenom školarine uspeti da „pokrije” sve troškove poslovanja.

Besplatan internet

– Na otvaranje ove škole pokrenula me je želja za razvijanjem ove naučne oblasti, a ne profit – kaže Petar Jovanović.

Jovan Mišević, direktor novoosnovane akademije za diplomatiju i bezbednost, kaže da jedna godina studija na njihovom fakultetu košta čak 4.660 evra. Ističe da su u tu cifru uračunati udžbenici, sve potvrde, prijave ispita, putovanja, korišćenje interneta...

Na prvoj godini studija mesta će biti za najviše 300 akademaca. Broj dosad prijavljenih brucoša, troškovi rada visokoškolske ustanove i način raspodele sredstava su, prema rečima Miševića – poslovna tajna.

Visoku školarinu na smeru za filmsku režiju Akademije umetnosti Univerziteta „Braća Karić” pravdaju ogromnim troškovima i malim brojem slobodnih mesta.

– Najviše novca trošimo za tehnička pomagala, laboratorijski rad, plate predavača i opremanje prostorija. Svesni smo da je akademija, ako se uzmu u obzir uslovi u kojima živimo, veoma skupa. Ipak, za školovanje na sličnim ustanovama u inostranstvu potrebno je mnogo više sredstava – objašnjava Goran Đoković, zadužen za odnose sa javnošću ispred Univerziteta BK.

Naš sagovornik je istakao da ne razmišljaju o eventualnom povećanju upisne kvota, što bi možda smanjilo školarine. U malim grupama se mnogo efikasnije radi, smatra Đoković.

Na Megatrend Univerzitetu primenjenih umetnosti, najmasovnijoj i jednoj od najjevtinijih privatnih visokoškolskih ustanova, školarine se kreću oko 1.000 evra. Kada se cena školarine pomnoži sa brojem studenta koji se kreće oko 17.000, dobija se suma od koje se „zavrti u glavi”. Predstavnici ovog univerziteta ističu da su mnogo novca u poslednjih nekoliko godina uložili u izgradnju dve nove moderne univerzitetske zgrade na Novom Beogradu.

Do sada su najviše novca davali za iznajmljivanje prostorija širom prestonice, a pozamašan deo odlazi na plate oko 300 zaposlenih.

– Školarine su nam jedini izvor prihoda, a rashodi su veoma veliki – istakli su predstavnici Megatrenda.

Opalo interesovanje za BK

Prema rečima Gorana Đokovića, zaduženog za odnose sa javnošću na Univerzitetu „Braća Karić”, interesovanje studenta za školovanje na njihovim fakultetima je za 50 odsto opalo u odnosu na prošlu godinu. Problemi Kompanije BK su bili svojevrsna antireklama za ove visokoškolske ustanove. Ipak, Đoković je istakao da veće interesovanje očekuju u septembarskom upisnom roku koji je već počeo.

Ostale vestiArhiva