Dok se mlađi muškarac približavao kontrolnom punktu na vašingtonskom aerodromu „Dals”, neprestano je podizao i spuštao ranac, prstima je dodirivao bradu, prebacivao je nešto iz ruke u ruku, da bi na kraju posegnuo za paklicom cigareta, iako je pušenje zabranjeno. Dva službenika Uprave za bezbednost saobraćaja stajala su u neposrednoj blizini, bez reči i skoro nepomični, uporno gledajući pravo u njega. A onda su, dajući jedan drugom znak glavom, prišli pomenutom muškarcu. Započeli su kratak, neobavezan razgovor, posle čega su ga odvukli na stranu na sveobuhvatnu pretragu.

Tako se još jedan avionski putnik upoznao sa stručnjacima za otkrivanje sumnjivog ponašanja.

Koristeći izraelsku lekciju iz aerodromske bezbednosti, ova služba eksperimentiše sa novim odeljenjem, čiji agenti ne traže bombe, pištolje ili noževe. Njihovih zadatak je da otkriju putnike sa zlim namerama, piše „Njujork tajms”.

Za sada ovi specijalno obučeni agenti rade na samo desetak aerodroma u celoj zemlji, uključujući međunarodni aerodrom „Dals” kod Vašingtona, i predstavljaju mali procenat od ukupno 43.000 ljudi zaposlenih.

Međutim, posle nedavnog osujećenja napada tečnom bombom u Britaniji, agencija žele da obuči nekoliko stotina agenata za detekciju ponašanja i da ih rasporedi po najvećim aerodromima u zemlji.

Iako još u povoju, ovaj program izaziva brojne proteste. Na jednom aerodromu je zaprećeno pritvorom putnicima koji su izdvojeni iz grupe samo zbog svog ponašanja. Probuđene su sumnje da je na delu kršenje ustava, o čemu se već raspravlja pred sudom. Pojedini eksperti za civilne slobode kažu da bi ovaj program, ukoliko se ne bude pravilno primenjivao, mogao da preraste u novu verziju rasnog profilisanja.

Na još neke aspekte ove tehnike ukazala su nedavno dva čoveka koji ga najglasnije podržavaju: bivši izraelski zvaničnik službe bezbednosti i bihevioralni psiholog koji je osmislio sistem praćenja nekontrolisanih mišićnih reakcija kako bi se procenilo stanje nečijeg uma. Oni kažu da se u pristupu agencije premalo pažnje posvećuje kasnijim razgovorima i da se ponašanje tumači na način koji možda nije najbolji za primenu na aerodromima.

„Možda je to najbolje za sada, ali nije ni blizu dovoljno dobro”, kaže Pol Ekman, penzionisani profesor psihologije sa Univerziteta u San Francisku, čija su specijalnost otkrivanje laži i prevare, i koji je pomogao agenciji u osnivanju ovog programa.

Predstavnici agencije priznaju da program, koji oni zovu „Kontrola putnika tehnikom posmatranja”, možda nije savršen, ali dodaju da stalno vrše prilagođavanja i uvereni su da se njime odlično dopunjuju standardne bezbednosne provere.

„Postoji neograničen broj načina da se neki predmeti iskoriste kao oružje i neograničen broj načina da se oni sakriju. Ali ako možete da otkrijete pojedinca, to je daleko najbolji način da se otkrije pretnja,” kaže Kip Holi, direktor Uprave za bezbednost saobraćaja.

Američka verzija kontrole ponašanja putnika na aerodromu započeta je u Bostonu. Posle napada 11. septembra, državni policijski funkcioneri su se zapitali da li bi tehnika koju su odavno primenjivali na švercere droge mogla da se koristi i za teroriste. Oni su posmatrali pokrete lica, tela i očiju, promene visine glasa i ostale pokazatelje stresa i napetosti. Ako bi nešto od toga privuklo pažnju agenta, on bi započinjao neobavezan razgovor s tom osobom i postavljao pitanja tipa „Šta ste videli u Bostonu?”, ili „O, razgledali ste grad. Šta vam se najviše svidelo?”

Pitanja sama po sebi nisu važna. Važan je način na koji osoba odgovara, posebno da li bilo čime pokazuje da želi da sakrije istinu.

Za devet meseci – tokom kojih je sedam miliona ljudi poletelo sa „Dalsa” – nekoliko stotina ljudi je odvedeno radi detaljnije kontrole, a oko 50 je predato policiji na dodatna ispitivanja. Od tog broja šestoro je optuženo ili suočeno sa nekom drugom zakonskom merom, što pokazuje da su agenti uspeli da izdvoje ljude koji su imali razloga da budu nervozni, bilo zbog kršenja imigracionih propisa bilo zbog aktuelnih poternica ili falsifikovanih dokumenata.

Ostale vestiArhiva