U analima sudske prakse nezabeležen je slučaj da je otac pokušao da ubije ćerku. Ako se izuzmu tragedije u kojima, u trenucima nervnog rastrojstva oca, stradaju čitave porodice, kriminologija gotovo i da ne zna za događaje poput onih čiji su akteri Ostoja Jerković iz Donje Slatine kod Ključa i njegova ćerka Jovana.

Ostoja Jerković (49) je čovek koji je pokušao da ubije ćerku ubodima nožem u leđa i grudi. Srećom, devojka je iako teško povređena, preživela napad oca. Život su joj spasli lekari Urgentnog centra. Ostoja je u zatvoru. Čeka suđenje. Tvrdi da se kaje i da će svaka kazna, kakva god da bude, biti doživotna.

Posle dolaska iz Bosne, Ostoja je sa suprugom i troje dece često menjao stanove i zaposlenja. Po zanimanju je metalostrugar. Radio je po čitav dan da bi izdržavao porodicu, suprugu, Jovanu i dva sina. U trci za zaradom, nije ni primetio da mu je ćerka na korak od stranputice.

U kafiću „Don” u Južnom bulevaru u Beogradu, 23. decembra prošle godine odigrala se drama. Ostoja je ušao u lokal. Hteo je da priča sa Jovanom, da je odvoji od lošeg društva. Ona je sedela sa drugovima za stolom. Nije htela da priča sa ocem. Ostoja zato na nju poteže nož. I tako pet puta.

„Kao roditelj nisam mogao da podnesem da se ona bavi prostitucijom i da se drogira. Tukla je majku. Ja sam pokušao da je otrgnem, ali svi moji pokušaji su propali. Govorio sam da ću je ubiti ako ne prestane. Ona me nije slušala”, rekao je Ostoja u istrazi.

Dodao je da se kaje i da će se kajati dok je živ. Tvrdi da je srećan zato što je Jovana živa. Nije mu važno koliko će godina u zatvoru provesti zbog onog što je uradio.

„Za mene je najveća kazna to što moram da živim sa tim što sam izbo nožem svoje dete. Kajaću se zauvek. Srećan sam samo što je živa”. Ovako sada priča Ostoja.

Na suđenju je tvrdio da je u kafiću hteo samo da razgovara sa ćerkom koja je radila kao konobarica. Nož je poneo zato što su mu, kako kaže, pretili njeni prijatelji telefonom. Ona je, navodno, odmah počela da viče da je punoletna. Govorila mu je da izađe napolje. Ostoja tvrdi da je nož potegao da bi se odbranio od Jovaninih drugova, jer su ga oni napali prvi. Kako mu se Jovana našla pod oštricom, ne zna. Kaže da nije hteo nju da povredi, već da odbrani sebe.

Jovana više ne želi da čuje za oca. Živi sa majkom. Pred sudom treba da svedoči 5. oktobra, kada je zakazan nastavak suđenja Ostoji. Na prvo ročište nije došla ni ona, ni pet drugih pozvanih svedoka. Njena priča iz istrage razlikuje se od priče njenog oca.

„Otac je hteo da me ubije. Nije tačno da ga je bilo ko od mojih prijatelja napao. Nije mogao da podnese to što sam raskinula jednu dugogodišnju vezu. Nije tačno da sam se drogirala, niti da sam radila u agenciji za poslovnu pratnju. Ne znam ni šta je to. Sa ocem sam oduvek imala konflikte. Prestravim se kad ga vidim”. Ovako je Jovana svedočila u istrazi.

Iako je događaj u kafiću „Don” svojevremeno bila vest dana, za sudbine ovih ljudi i sudski epilog nezapamćenog zločina kao da opada interesovanje javnosti. U vremenu kada priče o organizovanom kriminalu pune novinske stupce, obične ljude iz predgrađa i njihove drame svi zaboravljaju i oni ostaju na margini društva.

– Ostoja Jerković je bio u teškom emocionalnom stanju i o tome će svoj sud dati veštaci neuropsihijatri. On nije psihopata. Ipak, ostaje pitanje o ulozi društva u životu čoveka koji u beznadežnoj borbi za opstanak na asfaltu deluje nagonski, neracionalno, rešavajući problem na način iz 16. veka. Jerković je čovek koji je dolaskom u veliki grad doneo psihologiju male patrijarhalne sredine u kojoj je živeo i svoje arhaične običaje. Tragedija se dogodila zato što nije bio u stanju da se nosi sa svim onim problemima koje je sreo u velikom gradu – kaže advokat Nebojša Milosavljević, Jerkovićev branilac.

Ostale vestiArhiva