Iako građani Srbije uglavnom ne osećaju bitno poboljšanje standarda, statistika govori da smo za pet godina tranzicije ipak napredovali, te da živimo nešto bolje. Dok smo za minimalnu potrošačku korpu u septembru 2000. godine izdvajali više od dve prosečne plate, u maju ove godine za pokrivanje osnovnih troškova domaćinstva bilo je potrebno manje od jedne plate (0,84). Za prosečnu potrošačku korpu pre petooktobarskih promena bilo je potrebno čak 3,45 plata, a na proleće ove godine 1,3 plate. Ipak, statistika je jedno, a svakodnevni život nešto drugo.

Sigurno je da nestašica namirnica i jutarnjih redova ispred prodavnica nema, kao ni galopirajuće inflacije, koja je u 2000. godini iznosila neverovatnih 115,3 odsto. Prošlu godinu završili smo sa rastom cena od 17,1 odsto, što je i dalje evropski rekord.

- Sigurno je da danas živimo bitno bolje nego pre 5. oktobra 2000. godine. Znam da su očekivanja građana bila znatno veća, ali nerealna. Nerealna utoliko što se očekivalo da se sve što se uradilo za prvih pet godina tranzicije moglo uraditi za godinu dana - kaže ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić.

Standard se, tvrdi Dinkić, najbolje vidi po broju novokupljenih automobila, stanova i broju ljudi koji idu na letovanje.

- Kupovna moć građana je znatno bolja nego pre 5. oktobra. Naši građani su samo na uvoz automobila za prvih par meseci ove godine utrošili više stotina miliona dolara. Stambeni krediti, kojih nije bilo pre 2000, omogućili su mnogo većem broju ljudi da kupe stanove. Na letovanja iz godine u godinu ide sve više ljudi. Dakle, stvari idu nabolje - tvrdi Dinkić.

Ekonomista Vladana Hamović, ipak, tvrdi da je kupovna moć naših građana i dalje nedovoljna.

- Delimično je tačno da je porastao standard, jer je sada za prosečnu potrošačku korpu potrebno izdvojiti 1,2-1,3 prosečne plate, a bilo je vremena kada su bile potrebne čak čitave dve i više. Ipak, građani i dalje žive teško - kaže Hamovićka.

Ona napominje da preko 60 odsto zaposlenih platom pokriva samo minimalnu potrošačku korpu. Struktura izdataka je takva da da 40 odsto porodičnog budžeta ide na hranu, 27 odsto na komunalije, struju, vodu, 13 odsto na usluge i 20 odsto na sve ostale potrebe kao što su odeća, obuća, izdaci za školske potrebe, lekovi, kultura, opravke, bela tehnika, nameštaj i ostalo.

- Iz toga je više nego jasno da su još veoma ograničene platežne mogućnosti naših građana. To je ipak daleko od lagodnog života - ističe Hamovićka. Ona navodi podatke nedavnih „Galupovih“ istraživanja o skupoći pojedinih gradova u svetu, koji pokazuju da je život u Beogradu sveden na podmirenje osnovnih potreba. Uključujući iznajmljivanje dvosobnog stana i kupovinu jedne haljine i jednog odela mesečno prevazilazi se navedena mesečna plata vozača gradskog saobraćaja od 330 evra za 74 odsto, a prosečna od oko 250 evra skoro duplo.

- Znači nema mesta ni za kakav luksuz u koji kod nas za većinu stanovništva spada i hemijsko čišćenje odeće, izlazak na ručak, pa čak i taksi usluge- kaže ona.

Osim slabog standarda građana, Srbiju muči i visoka stopa nezaposlenosti, koja je sa 21,5 odsto u 2001. narasla na 27 odsto u prošloj godini. Rastu i spoljni dugovi, pa umesto 11 milijardi dolara, koliko smo dugovali 2000, danas dugujemo više od 16 milijardi dolara.

Guverner NBS Radovan Jelašić ocenjuje da posle pet godina od početka tranzicije Srbija danas ima uređen finansijski sistem koji predstavlja stabilnu osnovu za njen dalji privredni razvoj. Od sloma Miloševićevog režima do danas bitno su porasle i devizne rezervne zemlje, koje su sa 359,8 miliona dolara iz oktobra 2000. dostigle 8,7 milijardi dolara u avgustu ove godine. Slično je i sa deviznom štednjom, koja je sa 30 miliona evra u 2001. godini porasla na 2,8 milijardi evra u ovoj godini.

- U proteklih pet godina uspeli smo da vratimo zemlju u sve međunarodne finansijske institucije, rešimo teško nasleđe prošlosti kroz regulisanje odnosa sa Pariskim i Londonskim klubom poverilaca i da stvorimo reformisan i zdrav bankarski sektor - kaže Jelašić. On kao izazove u ovoj fazi tranzicije, vidi još nedovoljno restrukturiran realni sektor, posebno velika javna preduzeća, zatim relativno skroman obim stranih direktnih investicija i nedovoljno visok rejting zemlje koji bi privukao takve investitore u značajnijem broju.

Ostale vestiArhiva