Više od 100.000 naših ljudi u dijaspori, koji će u narednih desetak godina otići u penziju, ima želju da starost provede u Srbiji, rezultati su ankete koja je poslata na nekoliko stotina hiljada adresa. A na pitanje da li planirate da se vratite u domovinu nijedan od anketiranih nije dao negativan odgovor, rezultat je ovog upitnika koji je putem i-mejla, marta ove godine, obavila Dragana Dinić, glavni i odgovorni urednik Vodiča za dijasporu, a koji je u izdanju Gerontološkog društvo Srbije nedavno izašao iz štampe.

Štampanje ovog Vodiča pomoglo je Ministarstvo za dijasporu Vlade Srbije.

Ako se uzme u obzir da je prosečna penzija iznad 500 dolara mesečno, i da je prosečna ušteđevina penzionera iznad 30.000 dolara, tada bi se na račune naših banaka slilo oko tri milijarde dolara ušteđevine. Godišnji priliv od penzija bi iznosio više od pola milijarde dolara, procena je naših ekonomista. Svakome je jasno kakva bi to velika dobit bila za Srbiju.

Nelegalna delatnost

Koliko smo spremni da obrnemo taj novac, to jest da dočekamo naše ljude iz dijaspore i da im pružimo kvalitetnu i savremenu gerontološku uslugu?

„Odgovor na ovo pitanje nalazi se u našem Vodiču, gde su podaci o smeštajnim kapacitetima za stare, kojih nema dovoljno”, ističe Dinić. U Srbiji ima 45 državnih ustanova koje pružaju usluge domskog smeštaja starim licima i penzionerima, sa više od 9.600 ležajeva za stare pokretne, nepokretne i polupokrene (oko 60 odsto je nepokretnih). Programom plaćanja tuđe nege u kući obuhvaćeno je oko 60.000 lica u 10 opština, uglavnom starijih.

Privatnih ustanova koje, uz saglasnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalnog staranja, odnosno Pokrajinskog sekretarijata za zdravlje i socijalnu politiku, obavljaju delatnost domskog zbrinjavanja ima šest (imamo podatke za pet čiji je kapacitet 188 kreveta), za još 14 je u toku postupak za dobijanje saglasnosti. Mnoge privatne ustanove (njih oko 50) obavljaju ovu delatnost nelegalno pod firmom „pansiona”, „hotela”, „turističko-rekreativnog objekta” i slično, tako da se može računati na oko 1.500 ležajeva u privatnim ustanovama, kaže ona.

Kako ističe, na osnovu analize mreže gerontoloških kapaciteta u Srbiji vidi se da su kapaciteti nedovoljni. Ako se zna da u Srbiji ima 1.684.289 ljudi starijih od 60 godina (prema popisu iz 2002. godine) da bi samo jedan odsto njih bilo smešteno u dom potrebno je 16.843 postelja, a mi raspolažemo sa oko 9.583 što je dvostruko manje. Teoretski gledano, kad bi svi stariji od 60 godina poželeli da dođu u dom, za jedan krevet bi konkurisalo više od 175 ljudi, naglašava Dinić.

Gerontološki kapaciteti su neravnomerno raspoređeni. Najviše ih je u Beogradu i Vojvodini, a u istočnoj i zapadnoj Srbiji gde se nalaze naše najstarije opštine skoro da i nema gerontoloških kapaciteta.

Ni privatnih kapaciteta nema dovoljno. Ukoliko prihvatimo procenu da je na našoj teritoriji više od 50 privatnih domova (koji imaju veliki broj korisnika) njihov ukupni kapacitet je oko 1.000 do 1.500 postelja.

Privatno ulaganje

Korisnici tih domova su naši imućniji građani i posebno povratnici iz dijaspore. Procena da naših ljudi u rasejanju ima više od četiri miliona i da ih je trećina starijih penzionera čini suvišnim komentar da je nesrazmera između potreba i kapaciteta nedopustivo velika, ali otvara važno pitanje koje smo ovim Vodičem želeli da postavimo. Kakva je mogućnost privatnog ulaganja u izgradnju gerontoloških kapaciteta u Srbiji, pitanje je Dinićeve.

Postoji potreba ljudi i u matici i u rasejanju za izgradnju odgovarajućih gerontoloških kapaciteta u zemlji kojima bi se obezbedio kvalitetan život u starosti, ističe ona. Pri tome, ljudi iz dijaspore mogu biti ne samo neposredni korisnici ovih gerontoloških kapaciteta već i investitori ili partneri u njihovoj izgradnji, ktitori, zadužbinari ili donatori.
U cilju obezbeđivanja nedostajućih usluga podrške starima, Strategijom razvoja socijalne zaštite Vlade Srbije je predviđeno da se podstiče razvoj dnevnih centara i klubova za stare i penzionere sa različitim sadržajem koji omogućavaju, prema potrebama, zbrinjavanje u toku dana, ishranu, zabavno-rekreativne aktivnosti i druge usluge. Razvoj malih domova i pansiona, organizovanje usluga privremenog zbrinjavanja: preko vikenda za period do mesec dana i razvoj različitih servisa koji su potrebni starima za svakodnevni život u domu.

Ostale vestiArhiva