Posledice manjka stranih ulaganja građani već osećaju - dinar je slabiji deset odsto, inflacija viša od deset odsto, a stopa nezaposlenosti porasla je sa 24,4 na više od 27 odsto, piše "Kurir".
Za prvih sedam meseci, prema podacima Narodne banke Srbije, na kontu direktnih stranih ulaganja zabeležen je minus od 120 miliona evra. Na kraju prošle godine naša zemlja je bila u plusu 1,8 milijardi evra, po tome smo bili rekorderi u regionu, a glavni razlog je bilo ulaganje "Deleza" u kupovinu "Maksija".
Slab dotok stranih ulaganja za stručnjake je bio očekivan. Oni navode da je glavni razlog politička nestabilnost - predizborna kampanja, izbori i turbulencije prilikom formiranja Vlade. Uz to, prisutan je trend smanjenja stranih ulaganja u celom svetu.
Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije, za "Kurir" navodi da bi ove godine mogla da nas spasu ulaganja Naftne industrije Srbije u pančevačku rafineriju i kaže da investicije veće od 50 miliona evra zahtevaju stabilnu političku situaciju.
"Zavisimo od kredita iz inostranstva da bismo održali stabilnost finansijskog sistema. To se odražava na celu ekonomiju, imamo i pad industrijske proizvodnje i trgovinski deficit, tako da taj manjak mora da se nadoknadi, i to se može samo zaduživanjem", kaže on i dodaje da su nedavno prodate državne obveznice za milijardu evra.
Nikola Tasić, član ekonomskog tima SNS, optimista je. I on je saglasan s tim da su posledice pada stranih ulaganja velike, ali smatra da se politička situacija sada smirila.
"Zbog toga će se negativni trend promeniti. U prvih sedam meseci Srbija nije bila ista kao sada", navodi on za "Kurir".

Ostale vestiArhiva