Vesti
Politika
Kosovska tragedija ne počinje sa Slobodanom Miloševićem
30.08.2006. 08:00
Izvor: danas
Kosovska tragedija ne počinje sa Slobodanom Miloševićem
Reagovanja na ocene iz Ujedinjenih nacija da Marti Ahtisari svojim izjavama nije "prekoračio okvire"
Beograd - Slučaj "Ahtisari" koji je došao u javnost krajem prošle nedelje, kada je beogradski pregovarački tim posle 17 dana čekanja rešio da obavesti javnost o uvredi koju je posrednik u bečkim pregovorima o KIM uputio srpskoj strani dobija na verbalnom ubrzanju. Odgovarajući na tvrdnju portparola generalnog sekretara UN Kofija Anana Brendona Varme da specijalni izaslanik za pregovore o budućem statusu Kosova izjavama koje su izazale reagovanje zvaničnog Beograda "nije prekoračio okvire", premijer Srbije Vojislav Koštunica uzvratio je ocenom da je Ahtisarijeva izjava da su "Srbi krivi kao narod u svojoj brutalnosti više nego jasna i ideološki prepoznatljiva".
Premijer Srbije poručio je da ćemo se "u vremenu koje je pred nama sigurno razjasniti šta sve znači argument Martija Ahtisarija da su Srbi krivi kao narod i da je to podloga za nezavisnost Kosova". Komentarišući objašnjenje Ananovog portparola, ministar spoljnih poslova Srbije i član glavnog pregovaračkog tima Vuk Drašković naglašava da je "obaveza specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o budućem statusu Kosova da bude medijator, nepristrasni posrednik koji traga za kompromisnim rešenjem, a ne da problematizuje nečije kolektivne krivice i odgovornosti".
- Kada čujete ovu izjavu sve priče i zamagljivanja o nekom užem ili širem kontekstu su besmislene. Srpski narod je dobro upoznao koji je jedini kontekst ovog žiga. Zbog toga nema nikakve sumnje da će Vlada Srbije i ceo pregovarački tim "sistematično i svakodnevno voditi diplomatsku akciju kako bi se svi važni međunarodni činioci upoznali s teškim predrasudama koje Marti Ahtisari ima o srpskom narodu. Na pregovorima u Beču 24. jula nismo mogli da čujemo ni jedan jedini argument u prilog nezavisnosti Kosova i Metohije. Iz tog ćorsokaka proistekao je i ovaj prvi i za sada jedini argument koji je izneo Ahtisari - poručio je Koštunica u izjavi putem agencije FONET.
Portparol generalnog sekretara UN Kofija Anana Brendon Varma izjavio je za Tanjug da Marti Ahtisari "nije prekoračio okvire". Ostavljajući mogućnost da su "Ahtisarijeve reči možda izvučene iz konteksta", Varma tvrdi da "Anan podržava i ima poverenja u Ahtisarija koji ima veliko međunarodno iskustvo i ne razmišlja o njegovom povlačenju", prenose mediji.


NEMA KOLEKTIVNE KRIVICE
- Kolektivna krivica, uzgred, ne postoji od rodovske zajednice, a što se tiče istorijske odgovornosti nemam ništa protiv njenog utvrđivanja ako Ahtisari za to dobije mandat generalnog sekretara UN i SB, ali uz napomenu da istorija kosovske tragedije ne počinje sa Slobodanom Miloševićem. Nesporno je da je Miloševićev režim odgovoran za mnoge zločine nad kosovskim Albancima i zbog toga je Srbija već surovo kažnjena. Čija je, međutim, istorijska odgovornost za prethodne decenije i vekove zločina etničkog čišćenja Kosova od Srba? I danas na Kosovu sve planine, brda, sela, naselja, reke, svi toponimi, imaju srpska imena, a Srba je tamo tako malo. Ko je odgovoran za to što u Srbici nema Srba, što ih nema u selu Devet Jugovića? Čija je istorijska odgovornost za vekove u kojima je na KIM porušeno više od 2.000 crkava i manastira? Konačno, ko je odgovoran za etničko čišćenje Srba za poslednjih sedam godina, za ubistva, rušenje crkava, spaljivanje srpskih kuća i otimanje srpskih imanja - kaže ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković za Danas.
On kaže da je na sastanku pregovaračkog tima predložio da Beograd " od međunarodne zajednice zatraži punu istragu o istorijskoj odgovornosti za stanje na Kosovu, ali u celini, jer istorija ne počinje sa Slobodanom Miloševićem".
- Rečeno mi je da sam u pravu, ali da, nažalost, predstavnici međunarodne zajednice ne znaju istoriju Kosova. Znam da ne znaju, ali neka je nauče ako već govore o istorijskom nasleđu i odgovornosti - poručuje Vuk Drašković.
Koordinator beogradskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić ocenjuje da "portparol Kofija Anana očigledno nije citirao glavnu problematičnu rečenicu Martija Ahtisarija da su "Srbi kao nacija krivi", za koju je sigurno da je izrečena, jer je Ahtisari nije demantovao iako je za to imao prilike".
- Niko odgovoran na kugli zemaljskoj ne bi mogao da stane iza takvih reči, a najmanje generalni sekretar UN. Sva priča o uzimanju u obzir istorijske odgovornosti podložna je različitim tumačenjima. Srbi su opterećeni onim što se događalo 90-ih, Albanci 2000-ih godina, ali je sve pitanje istorijske odgovornosti, dok je nešto sasvim drugo jedan narod proglasiti istorijskim krivim. Mi smo na to reagovali u pismu Ahtisariju i tu više nema ništa da se kaže. Zvaničnici Kontakt grupe i UN morali bi duboko da se zamisle nad tom Ahtisarijevom rečenicom - kaže za Danas Slobodan Samardžić.
Osim najava da "nema odustajanja od pregovora", zvaničnici u Beogradu za sada smatraju da nije vreme da se javno govori šta će se uraditi u okviru "diplomatskih i drugih koraka koji bi bez štete po pregovarački proces razrešili situaciju stvorenu Ahtisarijevim izjavama", kako je saopšteno posle prekjučerašnjeg sastanka beogradskog pregovaračkog tima. Član beogradskog pregovaračkog tima Marko Jakšić objasnio je za Danas odmah posle sastanka da "najavljene diplomatske aktivnosti ne predviđaju i zahtev za Ahtisarijevom smenom kao posrednika u pregovorima, već treba da pokažu međunarodnoj zajednici i Ananu da je za pregovore o KIM izabrao nedelotvornog posrednika koji se svrstao na jednu stranu i da zbog toga i nema rezultata u pregovorima".


BEZ BRZOPLETIH ZAKLJUČAKA
Upitan koje diplomatske korake Beograd namerava da preduzme povodom Ahtisarijevog ponašanja, ministar Drašković kaže da "ima stvari koje nisu za medije" i da "Ministarstvo spoljnih poslova, ne samo ovim povodom, preduzima mnogo toga što je upućeno na adrese onih koji odlučuju o sudbini KIM", ali bez "dokazivanja pred domaćom javnošću", jer ona ne ugrožava teritorijalni integritet Srbije. Slobodan Samardžić takođe smatra da nije vreme da se "ide u javnost unapred s koracima koji će se preduzeti".
- Danas bi bio suviše brzoplet zaključak kojim se odlučno tvrdi da će Srbija tražiti, ili da neće tražiti Ahtisarijev opoziv. Videćemo šta će posle svega i sam Ahtisari da uradi, a videćemo i koji će sve biti rezultati naše diplomatske akcije - poručio je juče Koštunica.
Urednik časopisa Nova srpska politička misao Đorđe Vukadinović tvrdi za Danas da je u ovom trenutku teško komentarisati kako će se završiti javno nezadovoljstvo Beograda Ahtisarijevim ponašanjem, iza koga za sada nije bilo, bar ne javno, konkretnijih i energičnijih akcija. Vukadinović smatra da je, ukoliko i postoji ideja da se Ahtisari skloni s mesta posrednika u pregovorima, pravi trenutak propušten". Prema njegovim mišljenju to trebalo uraditi pre početka pregovora".
- Beograd je trebalo da ospori Ahtisarijevo imenovanje, jer je i tada bilo dovoljno indicija u njegovom ponašanju da se takav zahtev uputi UN. Pre svega mislim na jasan antisrpski stav koji je Ahtisari pokazivao tokom 90-ih godina, ne samo kao učesnik u pregovorima o prekidu NATO bombardovanja SRJ, nego i kao predsednik Finske i član Međunarodne krizne grupe. Ono što se malo zna je da je Ahtisari kao finski predsednik bio jedini zvaničnik u Evropi koji je javno podržao akciju Oluja. Sve su to bili razlozi da se ospori njegovo imenovanje za posrednika u pregovorima o budućem statusu KIM, mada je pitanje da li bi i tada urodilo plodom. Posle imenovanja šanse za njegovu smenu su gotovo nikakve. Mislim da i Beograd to zna i da ovim što sada radi zapravo želi da unapred dezavuiše Ahtisarijev budući izveštaj i pripremi domaću i stranu javnost za odbijanje Ahtisarijevih zaključaka i eventualnih preporuka - smatra Đorđe Vukadinović.

Parlament posle Beča

Vlada Srbije će sutra uputiti zahtev za vanrednu sednicu Skupštine Srbije posvećenu Kosovu i Metohiji, javlja Beta pozivajući se na direktora vladine Kancelarije za saradnju sa medijima Srđan Đurić. Kako Danas saznaje, verovatno će sednica biti održana posle nove runde pregovora koja će biti održana u Beču 7. i 8. septembra