"Čujemo mnogo kritika evropskih članica, posebno njih pet-šest, da su bezvizna putovanja za sve gradjane država Zapadnog Balkana ozbiljno ugrožena", izjavila je izvestilac za bezvizni režim Evropskog parlamenta Tanja Fajon.
Prema njenim rečima, cifre su veoma zabrinjavajuće, a samo u pet evropskih država je 2012. godine zabeležen porast lažnih azilanata više od 60 posto u odnosu na godinu ranije.
Ministar za migracije i politiku azila Švedske Tobijas Bilstrom izjavio je da je za tu zemlju situacija "veoma, veoma važna", jer mnogo onih koji traže azil dolazi u tu
zemlju, a slično se dešava u ostalim državama.
"Danas devet evropskih članica prima čak 90 posto potražilaca azila u Evropi. Mislim da ovo traži veći usaglašeni pristup svih evropskih država, posebno Evropskog parlamenta sa kojim još nisu zaključeni pregovori po ovom pitanju", naglasio je Bilstrom.
Najinteresantnija destinacija je, ipak, Nemačka. Tamo je, zbog duge procedure i materijalne pomoći kakvu u toku procesa utvrdjivanja prava na azil imaju pridošlice sa Balkana, prema nepotpunim podacima, za prošlu godinu
zabeleženo više od 33 hiljade zahteva.
Prednjače oni koji dolaze iz Srbije i Makedonije, a opasno im se približavaju i Bosanci i Hercegovci i Albanci.
Nemačka hoće da reaguje, samo problem je u tome da ponovno uvođenje viznog režima nije rešenje, ocenila je .
Aleksandra Štiglmajer iz Evropske stabilizacijske inicijative, koja smatra da je potrebno oduzeti beneficije zbog kojih ljudi idu u Nemačku.
Od svih balkanskih nacionalnosti, skoro niko više ne dobija azil zato jer tamo nema više političkih progona. Nema razloga da se daje azil i to znači da je reč o lažnim azilantima. Ali, u Nemačkoj se može tokom procesa traženja azila provesti preko pola godine: dobijaš smeštaj, dobiješ hranu, odeću, dobiješ medicinsku brigu i uz to se sada još daje džeparac od 420 evra za četvoročlanu porodicu, podsetila je ona.
Prema njenim rečima, pre je to bilo manje, a reč je o sudskoj odluci Ustavnog suda iz jula meseca i to je razlog zašto su sada ljudi navalili na Nemačku.
Evropska komisija traži bolju saradnju sa članicama EU, ili da se proverava ko izlazi iz države, ali to je jako veliki problem zato što se većinom radi o Romima i ako bi sada Srbija ili Makednija počela skidati Rome sa autobusa, to bi bila etnička diskriminacija, sitakla je Štiglmajer.
Po njenom mišljenju, rešenje je u EU jako jednostavno, a to je da se države Balkana proglase zemljama sigurnog porekla i da se radikalno skrati cela procedura.

Ostale vestiArhiva