Međunarodni dan nestalih tužna je prilika da se podsetimo da se petnaest godina nakon početka sukoba na prostoru bivše Jugoslavije više od 18.000 osoba i danas vodi kao nestalo. Međunarodni komitet Crvenog krsta i nacionalna društva Crvenog krsta do danas su prikupili 33.328 zahteva za traženje osoba nestalih širom balkanske regije, a, od tog broja, sudbina 18.555 osoba još nije rasvetljena. „Bez obzira na to gde žive i odakle potiču, sve porodice nestalih žive u dugotrajnom i mučnom iščekivanju vesti o sudbini svojih najmilijih. Te porodice imaju pravo da znaju šta se dogodilo sa njihovim nestalim rođacima, a ovo pravo je garantovano međunarodnim humanitarnim pravom kao obaveza vlasti da pronađe odgovore.

Prema podacima kojima raspolaže Međunarodni komitet Crvenog krsta, na teritoriji Bosne i Hercegovine 13.862 lica i dalje se vode kao nestala. Petnaest godina nakon početka konflikta u Hrvatskoj, 2.409 osoba još se vodi kao nestalo, a osam godina nakon početka sukoba na Kosovu, 2.284 osobe još su evidentirane kao nestala lica”, istakla je Mona Sadek, koordinator odeljenja zaštite Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Ona je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakla da je MKCK u stalnom kontaktu sa vlastima u regionu i da nastoji da dovede do razrešenja sudbine nestalih, kao i da ubrza proces ekshumacije, identifikacije i povraćaja posmrtnih ostataka porodicama.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Gvozden Gagić nezadovoljan je dinamikom rešavanja sudbine nestalih i rešavanjem pravnog i socijalnog statusa članova njihovih porodica. Ocenjuje da je, iako je prošlo više od petnaest godina od početka konflikta u regionu, broj rešenih slučajeva nestalih – ispod realnih očekivanja. On je podsetio na činjenicu da ne postoji pravni status nestale osobe, što utiče na socijalni status članova njihovih porodica jer dolazi do teškoća u pristupu penzionom sistemu, pravu na imovinu, do problema koji se tiču razvoda i pitanja starateljstva nad decom nestale osobe.

Gagić je naglasio da su vlasti Srbije po zahtevu Hrvatske i Bosne i Hercegovine ekshumirale 300 tela sahranjenih u Srbiji koja su tu stigla Savom i Dunavom, od čega je više od polovine identifikovano i predato njihovim vlastima. Gvozden Gagić je istakao da je ostalo da se ekshumira još oko 80 tela po zahtevu Hrvatske i ocenio da u Hrvatskoj ne postoji politička volja da se preduzmu ozbiljne mere na rasvetljavanju sudbina nestalih na toj teritoriji. Gagić je dodao da je na Kosovu i Metohiji ekshumirano 800 tela koja su predata Unmiku.

Predstavnici udruženja nestalih sa Kosova, iz Krajine, Vukovara i Republike Srpske, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, javno su izrazili nezadovoljstvo kad je reč o angažmanu vlasti na pitanju rešavanja sudbine nestalih.

Protestna šetnja

Članovi porodica i predstavnici srpskih udruženja nestalih na prostorima bivše Jugoslavije tokom oružanih sukoba od 1991. do 1999. godine obeležili su Međunarodni dan nestalih protestnom šetnjom od beogradskog Trga Republike do zgrade Vlade Srbije. Oko 50 učesnika protesta prošlo je kroz centar grada po kišnom vremenu noseći veliki transparent na kome je pisalo: „Mi bismo da zapalimo sveće, ali ne znamo gde”.

Defile zbog nestalih Albanaca

PRIŠTINA – Više asocijacija porodica nestalih kosovskih Albanaca zatražilo je juče od institucija u Prištini i međunarodnih vlasti da ulože veće napore na rasvetljavanju sudbine više od 2.000 nestalih ljudi na Kosmetu.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, u Prištini su porodice nestalih organizovale defile, želeći da ukažu na nerasvetljenu sudbinu svojih najbližih, sedam godina nakon sukoba u pokrajini, preneli su elektronski mediji na albanskom jeziku.

Rukovodilac Asocijacije porodica nestalih na Kosmetu Haki Kasumi je rekao da oni žele da podignu svest zvaničnika da ozbiljnije shvate pitanje nestalih.

Kasumi je istakao nameru porodica nestalih da utiču na „svest međunarodne i domaće javnosti da se radi o velikoj otvorenoj rani, bez čijeg izlečenja neće biti mira”. „Ovom manifestacijom želimo da dirnemo u savest naših vlastodržaca i međunarodnih predstavnika na Kosovu, koji su preuzeli na sebe da reše ovaj problem , rekao je Kasumi.

Porodice nestalih su juče, ispred zgrade Vlade Kosova, zatražile da se u, sklopu ostvarivanja standarda, posebna tačka posveti rešavanju sudbine nestalih.

Izjava Borisa Tadića

Pitanje sudbine otetih i nestalih na Kosovu i Metohiji mora se tretirati kao jedno od najvažnijih i kroz razgovore o budućem statusu pokrajine, ocenio je juče predsednik Srbije Boris Tadić.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Tadić se založio da Hrvatska i Bosna i Hercegovina preduzmu sve mere kako bi se što pre rešio problem nestalih tokom svih ratova na prostoru nekadašnje SFRJ, saopštila je pres-služba predsednika Srbije.

Predsednik Tadić smatra, kako je navedeno, da je pitanje nestalih „jedno od najvažnijih koje treba rešiti zarad istine koju porodice nestalih čekaju godinama, bolje budućnosti tri naroda i utvrđivanja odgovornosti na svim stranama”.

Šuk: Prioritet Unmika

PRIŠTINA – Vršilac dužnosti šefa Unmika Stiven Šuk pozvao je juče sve zainteresovane strane da učine zajednički napor kako bi se utvrdila sudbina nestalih u sukobima na Kosovu. „Rešavanje sudbine nestalih ostaje naš prioritet”, saopštio je Šuk, povodom Međunarodnog dana nestalih i dodao da Unmik ima moralnu obavezu da učini sve što je u njegovoj moći da u saradnji sa vladom Kosova obezbedi da pravo porodica „da znaju” bude poštovano i ostvareno.

Američki general je istakao da je „sramota što više od sedam godina ova tragična prošlost proganja porodice na Kosovu”, apelujući na sve koji imaju bilo kakve informacije o nestalima, ili o okolnostima njihovog nestanka, da to iznesu.

U saopštenju Unmika je navedeno da još nije poznata sudbina 2.300 nestalih na Kosovu, ali da je „učinjen znatan napredak” na tom planu.

Ostale vestiArhiva