Kroz dve nedelje znaće se koje su kompanije kandidati za dobijanje koncesije na gradnji autoputa od Horgoša, preko Beograda i Novog Sada, do Požege. Vrednost koncesije procenjena je na 759 miliona evra, a budući koncesionar upravljaće ovim autoputem u narednih 25 godina.

Kako je objasnio Velimir Ilić, srpski ministar za kapitalne investicije, do pomeranja roka, od mesec dana za dostavljanje ponuda, došlo je zbog obimne dokumentacije od oko 4.000 stranica koju je trebalo obraditi, čime će se obezbediti i kvalitetne ponude. Pobednik će potpisati ugovor, kako se očekuje krajem godine, a od proleća trebalo bi da počnu radovi na gradnji kompletnog autoputa. Autoput bi trebalo da bude završen 2012. godine.

Već sada je poznato koliko će budućeg investitora stajati pojedine deonice ove magistrale koja povezuje dva kraka Koridora 10, ali i centralni deo Srbije.

Izvesno je da će najjeftinija biti trasa u dužini od 68 kilometara od Novog Sada do Beograda koja već funkcioniše kao autoput. Za 109,7 kilometara deonice Novi Sad – Horgoš procenjuje se da će biti potrebno izdvojiti oko 168 miliona evra. Ovako nisko izdvajanje proizlazi iz činjenice što je na ovom prostoru već izgrađen znatan deo autoputa.

Šumadijska magistrala

Najveći posao za buduće investitore predstavljaće izgradnja autoputa od Beograda do Požege u dužini od 148,2 kilometra. Put će voditi od Ostružnice, Umke, Uba, Ljiga, Takova, preko Preljine, do Požege. Očekuje se da će u njegovu izgradnju biti uložen 631 milion evra odnosno, prema ovoj računici, kilometar autoputa od Ostružnice do Požege u proseku stajaće investitora 4,3 miliona evra. U strukturi cene gradnje najviše novca biće uloženo u same radove – 575 miliona evra, dok će 66 miliona evra biti isplaćeno za eksproprijaciju zemljišta i projektovanje.

Cena od 4,3 miliona evra po kilometru je nešto niža od troškova za buduću Šumadijsku magistralu gde će cena kilometra gradnje iznositi 5,3 miliona evra. Magistrala treba da spoji postojeći autoput kod Malog Požarevca i novi autoput kod Takova. Dužina te trase je 75 kilometara, a vrednost investicije se procenjuje na oko 400 miliona evra.

Da autoput Horgoš – Požega nije „sam sebi cilj” vidi se i po nameri Ministarstva za kapitalne investicije, ali i crnogorskih ministarstava da se autoput produži do Bara. Iako već četvrt veka traju pokušaji da projekat „Južni Jadran” počne život, svi su izgledi da tek s raspadom državne zajednice interes za ovu investiciju dobija na značaju.

Za naš list Velimir Ilić je rekao da se održavaju redovni kontakti sa crnogorskim ministarstvima, a nedavno je jedna njihova delegacija boravila u Beogradu upravo povodom gradnje autoputa. I jedna i druga država nameravaju da svaka sa svoje strane grade autoput, a, kako ističe ministar Ilić, između ostalih pojedinosti preostalo je da se odredi mesto gde će se ta dva autoputa spojiti.

U Srbiji se vode rasprave i oko buduće trase ovog autoputa, jer njegov prolazak obezbeđuje privredni prosperitet tog regiona.

Ministar Ilić je potvrdio da se i dalje razmatraju takozvana Pešterska varijanta, koja bi išla preko Arilja i Ivanjice, i Zlatiborska varijanta preko Nove Varoši, ali nije isključio i mogućnost da budući autoput prođe „između” ove dve trase i tako na izvestan način zadovolji desetak opština koje su uključene u nadmetanje.

Skuplje u komšiluku

Oni koji se zalažu za Zlatiborsku varijantu ističu značaj povezivanja velikih gradova i postojećih turističkih centara, dok predstavnici druge varijante ističu značaj razvoja turizma, privrede i nerazvijenih predela, uz napomenu da je preko Peštera kraći i jeftiniji put. Ipak, stručnjaci su izračunali da u proseku kilometar autoputa od Požege do granice sa Crnom Gorom, koja će najverovatnije biti u mestu Boljare, staje 7,5 miliona evra. Radi se o trasi dugoj 105 odnosno 123 kilometra.

Najveća prepreka za realizaciju ovakve investicije je njena izuzetno visoka cena od 1,5 milijardi evra koju treba da obezbedi Srbija i nešto manje od dve milijarde evra koju finansira Crna Gora. Reč je o autoputu dugom oko 300 kilometara koji će ukupno koštati 3,5 milijardi evra.

U ovom trenutku je izvesno da se i EU, ali i investitorima žuri da zapadni Balkan dobije savremenu putnu mrežu, a od zemalja sa ovog područja zavisi kojom brzinom će prigrabiti novac iz fondova predviđenih za tu namenu. Ohrabruje to što su se za koncesiju za gradnju autoputa od Horgoša do Požege prijavili, kako je rekao Velimir Ilić, vodeći evropski investitori i graditelji. Zato treba očekivati da će Srbija prvi test u ovoj oblasti proći na najbolji način.

Preko Bosne do Ploča

Ukoliko se nekom učinilo da je reč o velikoj sumi, najbolje se može uveriti iz poređenja sa „zapadnim komšilukom”. U pokušaju da daju primat luci Ploče i povežu Mađarsku sa Jadranom, vlade BiH i Hrvatske zainteresovane su za izgradnju dela Koridora 5 c, koji počinje od Budimpešte i preko Belog Manastira i Osijeka povezuje Doboj, Mostar i Ploče.

Vrednost ove investicije samo na području BiH u dužini od nepunih 300 kilometara iznosi oko tri i po milijarde evra, što je po oba parametra – dužina puta i cena slično kao budući autoput Požega – Bar. Interesantno je da cena po kilometru gradnje ovog autoputa iznosi 12 miliona evra, što je iznad procenjene varijante u Srbiji od 7,5 miliona evra, odnosno Crnoj Gori od 10,5 miliona evra po jednom kilometru autoputa i treba da predstavlja znak potencijalnim investitorima da je ulaganje u „Južni Jadran” isplativa varijanta.

Najskuplja deonica autoputa na Koridoru 5 c je između Tarčina i Konjica koja po kilometru gradnje staje 16,5 miliona evra, što je čak i iznad najskupljih srpskih deonica poput Sićevačke klisure od 11,5 miliona evra po kilometru.

Ostale vestiArhiva