Posle višegodišnjeg pritiska međunarodne zajednice, što je samo jedan od dokaza o "suverenosti" državica nastalih od bivše Jugoslavije, prošle sedmice hrvatska vlada donela je odluku o dodeli stanova Srbima koji su, zbog raznih okolnosti, izgubili stanarska prava i stanove u kojima su stanovali. Odluka, zbog svoje nelogičnosti, dovela je do nezadovoljstva među Srbima, a i jednog dela ekstremno desnih konzervativnih snaga u Hrvatskoj.

Prvo se javio Hrvatski generalski zbor, kojeg čine ražalovani generali HV, koje je predsednik RH Stjepan Mesić penzionisao na početku svog mandata, jer su nezadovoljni pobedom na izborima SDP-a i Stjepana Mesića pokušali da izvrše vojni udar. Generali traže da se objave imena Srba podnosilaca zahteva za stanove, a njihov zahtev podržale su razne organizacije hrvatskih branitelja koje niko ne shvata ozbiljno, ali im se ne suprotstavlja, tako da im se netalasanjem i opštim ignorisanjem daje na važnosti, a pojedini mediji prate svaku njihovu akciju.

Srbi su nezadovoljni jer ih vladina odluka diskriminiše i getoizira. Svoje nezadovoljstvo izrazile su neke od srpskih organizacija u Hrvatskoj, a svojim saopštenjem Srpski demokratski forum, na čelu s Veljkom Džakulom, najoštrije je osudio.

- Mi smo najviše ogorčeni time što se na tu odluku čekalo jako dugo - kaže za Glas javnosti Veljko Džakula.

- Posle višegodišnjih pregovora i pritisaka međunarodne zajednice i sporazuma između dve države, očekivali smo da će hrvatska vlada izaći s predlogom koji će biti stimulativan, da bi se ohrabrili oni koji žele da se vrate u Hrvatsku. Međutim, ova odluka veoma nas je neugodno iznenadila, pre svega zbog rokova koji su veoma dugi, a drugo što je rečeno u vladi da se ti stanovi neće moći otkupljivati i nasleđivati. To smatramo krajnje, krajnje ciničnim, zbog toga što smo pre ovog rata svi živeli u istom sistemu, u istoj državi čiji smo bili ravnopravni građani. Tada smo svi od svojih plata odvajali za stanove i stambenu izgradnju i na taj smo način postali i jednim delom vlasnici tih stanova. Kada je država svojim uredbama dala korisnicima pravo na otkup i priznavanje vlasništva, nekima je to pravo uskraćeno jer su bili u nemogućnosti da svoje stanove koriste, ili su jednostavno iz njih bili isterani. Tom odlukom vlada diskredituje Srbe i ne priznaje im pravo jednakosti s ostalim građanima".

SNV će i dalje da vrši pritisak na vladu da Srbima da pravo da koriste i otkupe stanove pod istim uslovima kako su to imali i ostali građani Hrvatske do 1996. godine, jer te stanove koje su Srbi morali da napuste, neko je otkupio po specijalno povoljnim uslovima.
Problem je i u rokovima, jer prema planu prvi stanovi trebalo bi da budu useljeni za pet godina, pa mnogi podnosioci zahteva neće ni doživeti useljenje, što smatramo da je i cilj da ono malo prognanika izgubi volju za povratkom i da se ne vrati u Hrvatsku.

Kako komentarišete zahtev ražalovanih generala HV i ostalih organizacija koje traže da se objave imena Srbe podnosilaca zahteva za dodelu tih stanova?

- To je čisti primitivizam i cilj toga je zastrašivanje i tome ne treba davati nikakvu medijsku pažnju, jer sve te organizacije koliko su god marginalne, u funkciji dizanja tenzija i pokušaja da se Srbima povratnicima u RH uskrate njihova prava.

Generalno, kako biste ocenili odnos prema Srbima u Hrvatskoj?

- Prividno je normalno. Jedino smo mi građani drugog reda. To je suština. Ako počnemo da tražimo svoja prava, onda "mi uznemiravamo javnost". To nije dobro, ali ako mi ćutimo, znači da nemamo pravo na posao, da ne možemo biti zastupljeni u lokalnoj samoupravi, onda je to u redu, međutim čim tražimo prava koja nam pripadaju onda nam se počne čeprkati po prošlosti i proglašava četnicima. Sve je to sa ciljem da se ljudi zastraše i da stanje ostane takvo kakvo je. Ko voli da trpi, a ko ne može da izdrži može da se seli.
Ja smatram da je veoma važno da hrvatska država počne da sprovodi Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, da Srbe prihvati u državne institucije i da se integrišu kao građani. Da uđemo u policiju i lokalnu samoupravu i da se oseti da smo mi građani hrvatske i da na to imamo pravo ne samo na papiru, već i u suštini. Da se naše institucije malo oslobode i to je pretpostavka da bi se moglo razgovarati o nekom ekonomskom razvoju i programu. Ne tražimo ništa više od onoga što nam zakon dozvoljava, ali ni manje od onoga što nam je zagarantovano. Ako nema snage i volje da se to ostvari u hrvatskoj državi, onda govoriti o evropskim integracijama je po meni krajnje neozbiljno i neodgovorno. Nas u Hrvatskoj nema 40 odsto, ima nas samo četiri i ako mi u Hrvatskoj ne možemo da nađemo svoje mesto onda Hrvatska mora da preispita sebe.

Ostale vestiArhiva