Na poseban račun Narodne banke Srbije tokom minule sedmice „leglo” je svih 1,5 milijardi evra. Istina, deo će otići i drugim učesnicima u tom velikom poslu, ali će Srbija ove godine imati višak privatizacionih prihoda od oko pune milijarde evra koji će, umesto za pokriće državnog budžetskog „minusa”, prvi put moći da se upotrebi i za javne investicije. Istovremeno imamo i spoljnotrgovinski deficit, bezmalo triput veći od viška u kasi, odnosno 3,1 milijardu evra, pa je zato važno valjano iskoristiti taj novac, a da građani i privreda od toga imaju koristi. I sada i ubuduće.

Nacionalni investicioni plan, čija realizacija uskoro treba da otpočne, upravo ima za cilj da ulaganjima obezbedi dugoročni rast društvenog kolača od, kako je izračunao ministar finansija Mlađan Dinkić, najmanje sedam odsto godišnje. Veći društveni proizvod omogućio bi i veću zaposlenost i veći standard.

Rok za podnošenje projekta za NIP istekao je 7. jula. Do tada je, kako su rekli za naš list u Ministarstvu finansija, na adresu Projektnog centra tog ministarstva stiglo 2.855 projekata. Tačnije, ukupan broj programa i potprojekata koji će se realizovati je 3005. Predlozi projekata stizali su iz različitih institucija – lokalne samouprave, ministarstava... i razvrstani su po sektorima resornih ministarstava. Vlada je usvojila svih 17 sektorskih projekata.

Sada valja iseckati „kolač”. Ali, pre nego što odredi dinamika ulaganja sredstava početkom septembra, o NIP-u bi trebalo da raspravlja Skupština Srbije.

Od privatizacionih prihoda vlada planira, kako je precizirao ministar, u ovoj godini da izdvoji oko 400, a u narednoj oko 800 miliona evra. Ovaj novac bi se uložio za projekte sedam prioritetnih sektora: obrazovanje, zdravstvo i zaštita životne sredine, saobraćajnu infrastrukturu, projekte kojima se podstiče privredni razvoj (mere za zapošljavanje i preduzetništvo, investicije u energetici, poljoprivredi, vodoprivredi, nauci i turizmu), stanogradnja, projekti kojima se poboljšava standard (sport, kultura, socijalna zaštita), kao i oni kojima će se unaprediti rad državne uprave.

Najviše koristi imaće saobraćajna infrastruktura u koju će se uložiti 338,6 miliona evra. Od toga će najviše „progutati” izgradnja obilaznice oko Beograda, od Ostružnice do Orlovače, koja će koštati 150 miliona evra, ali od te sume čak 120 miliona evra biće obezbeđeno iz kredita, a svega 30 miliona iz privatizacionih prihoda. Za modernizaciju graničnog prelaza Preševo odvojiće se šest miliona evra. Dosta novca će se uložiti i u rekonstrukciju puteva, pa će tako za dva miliona evra biti obnovljen put Mokra Gora – Tara, a 4,5 miliona evra će koštati sanacija jedne od saobraćajnih crnih tačaka Stopanja, dok će se 1,7 miliona evra dati za popravku puta do Stare planine. Na spisku investicija nalaze se i takvi kapitalni objekti kao što je most u selu Pilatovići preko Zapadne Morave, vredan 600.000 evra ili raskrsnica Jurčujak, od pola miliona evra. Za rekonstrukciju raznih lokalnih puteva NIP predviđa 86,1 milion evra.

Podsticaju preduzetništva, bez koga nema razvoja zemlje, planirano je 165 miliona evra. Država će tim parama najzad moći više da pomogne početnike u biznisu sa start-ap kreditima. Formiraće se i industrijski parkovi koji bi se kompletno opremili infrastrukturom, a nakon toga se prodavali pojedinačni placevi za izgradnju pogona i fabrika.

Iz NIP-a će u ovoj i narednoj godini za stambenu izgradnju uložiti 150 miliona evra. Tim parama će se sagraditi do 4.000 stanova za zaposlene u državnoj upravi od kojih polovina u Beogradu. Kvote za raspodelu određene su prema broju zaposlenih u odnosu na ukupan broj radnika u državnoj upravi. Tako će zdravstvu pripasti 30 odsto od ukupnog broja stanova, kao i obrazovanju, MUP-u 15 odsto, Ministarstvu odbrane deset, a drugima organima devet odsto. Zaposlenima u pravosuđu sledi pet i institucijama kulture jedan procenat stanova.

Dobro će proći i poljoprivreda kojoj će pripasti 74 miliona evra. Najviše novca, čak 43 miliona, utrošiće se u razne vodoprivredne projekte, od vodosnabdevanja do prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda. Ostatak će se upotrebiti na najrazličitije poduhvate kao što je opremanje centra za šumsko seme za nešto više od milion evra, izgradnju ekološke mesne sušare vredne 179.000 evra. U planu je čak i finansiranje kotla na sojinu slamu koji košta 60.000 evra.

Ulaganje u energetiku je investicija za budućnost pa će se izdvojiti 64 miliona evra. Lavovski deo od 38,6 miliona evra biće potrošen u razvoj gasifikacije pri čemu će samo izgradnja skladišta gasa „Banatski dvor” koštati više od 11 miliona evra. Štednja struje je važna i u bogatim zemljama, a kamoli našoj, pa će vlada odobravati i subvencionirane kredite za korišćenje solarne energije u iznosu od 10 miliona evra. Planirana je i analiza „mogućnosti korišćenja termalnih izvora” za koju valja izdvojiti 1,9 miliona evra.

Za nauku je planirano 30 miliona evra, a isto toliko pripašće i policiji.

Kulturi će pripasti 50 miliona evra koji će se mahom utrošiti za rekonstrukciju Narodnog muzeja i druge velike projekte od značaja za zemlju. Biće sanirane i mnoge crkve, pa će tako pored Hrama Svetog Save, za čiji će se završetak izdvojiti milion evra, manastiri Žiča i Manasija dobiti 2,7 miliona odnosno 454.000 evra.

U zdravstvo je planirano da se uloži 150 miliona evra iz privatizacionih prihoda i, kako je najavio Dinkić, trebalo bi da se kupi kompletna oprema bolnicama, da se rekonstruišu sva četiri klinička centra i izgrade dve nove bolnice, a zatim modernizuje 157 domova zdravlja. Ukupno će u zdravstvo biti uloženo 350 miliona evra kada se na privatizacione prihode dodaju sredstva iz budžeta i krediti međunarodnih finansijskih institucija.

Jedinstvena mreža

Najinteresantniji je možda projekat nazvan „e-Srbija” kojim će se državni organi i druge važne institucije u zemlji povezati u jedinstvenu računarsku mrežu. Za tako modernizovano povezivanje planirano je čak 20 miliona evra.

Obnova KBC

Za bolnice i porodilišta biće nabavljena moderna oprema, uključujući i izgradnju PET centra (nuklearni skener za rano dijagnosticiranje bolesti). Parama NIP-a rekonstruisaće se klinički centri u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
Takođe, za bolnice i porodilišta biće kupljeni novi kreveti, odnosno zamenjeni svi koji su korišćeni više od pet godina, i sređeni toaleti, kao i okrečene i uređene fasade i bolnički krugovi.

U turizam 50 miliona

U turizam će biti uloženo 50 miliona evra pri čemu će prednost dobiti Dunavski koridor. Planirane su investicije u infrastrukturu u turističkim centrima Kopaonik, Stara planina, Divčibare, Kučajske planine, Vlasina, Golija, Palić, Sokobanja, Fruška gora. Glavni grad će dobiti žičaru od akvaparka u novobeogradskom Bloku 44 preko Ade Ciganlije do Košutnjaka.

Stiže 30.000 računara

U školstvo i obrazovanje uložiće se 55 miliona evra. Samo za 30.000 kompjutera koji će stići u 1.700 škola trebalo bi da se izdvoji više od 12,6 miliona evra, odnosno 420 evra po računaru. Ministarstvo prosvete je odlučno da obnovi učionice sa novim klupama i stolicama koje koštaju 7,4 miliona evra, a u stručno usavršavanje profesora da uloži dva miliona evra.

U Srbiji je 25 odsto školskih zgrada staro više od 60 godina, dok je prosečna starost školske opreme preko 40 godina. U više od 55 odsto škola postoji potreba za obimnom rekonstrukcijom, njih 25 odsto nema grejanje, a samo oko 30 odsto ima biblioteku.

Ostale vestiArhiva