Fond navodi da je u Srbiji neophodno obezbediti makroekonomsku stabilnost i pokrenuti održivu fiskalnu konsolidaciju, pre svega ograničenjem javne potršnje, da bi javni dug počeo da se smanjuje.
Kada fiskalna podešavanja odmaknu, i pod uslovom da inflacija bude pod kontrolom, postepeno labavljenje monetarne politike moglo bi da oživi anemičan rast kreditiranja. Konačno, da bi se podstakao izvozni sektor i pokrenuo privredni rast, potrebne su ambiciozne i opsežne strukturne reforme, navodi MMF.
Ekonomska situacija u Srbiji je, prema izveštaju fonda, slaba, budući da je, nakon blagog oporavka iz 2010. i 2011, privreda u 2012. ponovo pala u recesiju zbog vremenskih uslova, gašenja čeličane i slabosti u evrozoni. Nezaposlenost koja uveliko premašuje 20 odsto takođe predstavlja razlog za zabrinutost.
Deficit tekućeg računa premašio je 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a cenovni šokovi dogurali su inflaciju do dvocifrenih nivoa.
U 2013. se očekuje blagi privredni oporavak, pod uslovom da snažna proizvodnja Fijata bude nastavljena, a poljoprivredni sektor bude ostvarivao planirane rezultate.
Srednjoročne pronoze, međutim, umnogome zavise od budućih odluka, navodi fond. Potrebna je odlučna promena kursa kretanja da bi se rešio problem postojeće unutrašnje i spoljne neravnoteže, podstaklo tržišno poverenje i potencijal za ostvarivanje privrednog rasta.
Neuspeh u brzoj i hrabroj makroekonomskoj stabilizaciji i strukturnim reformama ugrozio bi šanse da Srbija stvari održiv izvozno orijentisan oporavak i ograničilo bi rast BDP-a na srednji rok. Pored toga, na ekonomsku prognozu mogli bi da utiču i spoljni faktori. Zbog trgovinskih i finansijskih veza, slabosti u evrozoni mogle bi da ugroze oporavak Srbije.
MMF pozdravlja posvećenost Narodne banke Srbije cenovnoj stabilnosti i očuvanju fleksibilnog deviznog kursa u cilju apsorpcije eventualnih šokova. Nedavno sniženje ključne kamatne stope predstavlja pozitivan korak. Međutim, monetane uslove treba olabaviti tek kada fiskalna konsolidacija odmakne, pod uslovom da nema većih promena u tokovima kapitala.
Finansijski sektor Srbije je stabilan. Kapitalizacija i indikatori likvidnosti su visoki. Međutim, nedavni podaci ukazuju na slabosti nekih državnih banaka. Borba sa faktorima koji koče rast kreditiranja i smanjenje osetljivosti bankarskog sektora su prioriteti. Srpski bankarski sektor nije značajnije pogođen pritiscima zbog smanjenja nivoa zaduženosti, za razliku od bankarskih sektora drugih evropskih zemalja.
Model privrednog rasta Srbije treba da bude fokusiran na izvoz, navodi MMF. Širenje i diversifikacija izvozne baze naophodni su da bi se ostvario održiv privredni rast i podstaklo zapošljavanje. To znači da je potrebno ukloniti dugotrajna strukturna "uska grla" koja koče konkurentnost i priliv stranih direktnih investicija.
Srpska ekonomija opterećena je velikim brojem propisa, velikim i neefikasnim javnim sektorom i rigidnim tržištem rada. Zbog toga je neophodno sprovesti regulatorne reforme, odnosno pojednostaviti slozene zakone i propise i modernizovati poresku i carinsku administraciju.
Takođe je potrebna reforma preduzeća. S obzirom na dugotrajne subvencije i zaštićen položaj državnih firmi, misija MMF-a pozdravlja nameru vlasti u Beogradu da ubrzaju (u saradnji sa Svetskom bankom) privatizaciju javnih preduzeća i povećaju transparentnost njihovog poslovanja.
Konačno, neophodna je reforma tržišta rada, da bi se podstaklo otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru, zaključuje fond.

Ostale vestiArhiva