Broj zatvorenika je nastavio da raste i nakon usvajanja Strategije za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji u periodu od 2010. do 2015. godine.
Žarko Marković iz Beogradskog centra za ljudska prava na konferenciji za novinare rekao je da je "tokom 2012, nakon usvajanja Zakona o amnestiji, broj počeo da opada, ali je amnestija samo jednokratna mera, pa se može pretpostaviti da će se trend (rasta) iz 2010. samo nastaviti".
Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija rekli su da se radi na popravci objekata i izgradnji novih, kao što je zatvor u Padinskoj skeli, dok se alternativne, vanzatvorske sankcije za sada samo sprovode u sedam gradova.
"Alternativne sankcije sprovode se samo u sedam gradova, gde postoje kancelarije, ali se do 2015. godine očekuje da svaki grad Srbije ima svoju kancelariju", rekla je Dušanka Garić iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković je istakao da je stanje u zavodima loše i da stanje nije usaglašeno sa standardima Evrope.
"Umesto najavljenih adaptacija i sanacija, treba raditi na decentralizaciji zavoda, tako da žena ne mora da ide u ženski zatvor u Požarevcu, ako postoji zavod bliži njenom prebivalištu", rekao je Janković.
Jodao da je da ne postoji dovoljan broj vaspitača za primenu alternativnih sankcija, a postojeći nisu dovoljno obučeni za rad sa uhapšenima.
Alternativne sankcije su u Srbiju uvedene 2009. godine kao pomoć u prevaspitavanju, radnom angažovanju i zdravstvenoj zaštiti lica lišenih slobode i maloletnika.

Ostale vestiArhiva