Svi koji žele da im oduzeta imovina bude vraćena imali su vremena do kraja juna da podnesu prijave za evidentiranje te imovine. Prema prvim informacijama, na adresu Direkcije za imovinu stiglo je od 100.000 do 150.000 pošiljki, a Mreža za restituciju, koja okuplja stare vlasnike, procenjuje da svaka pošiljka sadrži tri prijave, što bi značilo da Direkcija mora da obradi gotovo pola miliona pojedinačnih zahteva.

Prema Zakonu o denacionalizaciji, čije je usvajanje najavljeno za period do kraja godine, imovina treba da bude vraćena starim vlasnicima u fizičkom obliku, a ako to ne bude moguće, biće predviđeno novčano obeštećenje. U Mreži za restituciju napominju da će naturalno vraćanje imovine biti moguće u 90 odsto slučajeva.

Prema do sada dostupnim podacima, država je oduzela 726 miliona kvadratnih metra, odnosno oko 20.000 objekata. Sem toga, oduzete su hartije od vrednosti, obveznice, intelektualna i industrijska svojina.

Ostaje otvoreno i pitanje vraćanja imovine koja je oduzeta Jevrejima u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata ili adekvatne nadoknade naslednicima, kao što je to učinjeno u Mađarskoj.

Jedino će sigurno biti vraćena imovinama crkvama i verskim zajednicama, prema zakonu koji je Skupština Srbije u maju je usvojila. Prema državnim podacima, od ukupno nacionalizovane imovine, crkvama i verskim zajednicama pripada oko tri odsto.

U Istočnoj Evropi, u nekim zemljama je imovina međuvremenu vraćena. U Poljskoj međutim i dalje se čeka na vraćanje imovine, a interesantno je da je među tim objektima i zgrada Amabasade Srbije u Varšavi.

Ostale vestiArhiva