Studenti u Srbiji, pokazala su istraživanja, studiraju u proseku osam godina. Međutim, novi zakon o visokom obrazovanju predviđa da će studentu prestati status kad ne završi studije do isteka roka koji se određuje u dvostrukom broju školskih godina potrebnih za završetak studija. To znači da na fakultetu koji traje četiri godine student može provesti najviše osam godina.

Zakonom o visokom obrazovanju predviđeno je opšte ograničenje, pa više niko neće moći bez opravdanog razloga da studira deset i više godina. Isti zakon, koji je stupio na snagu u septembru 2005. godine, predviđa da se studentima na lični zahtev može produžiti rok koji je određen za završetak studija. Razlozi koji će biti predviđeni statutom su - služenje vojnog roka, porodiljsko odsustvo, zdravstveni razlozi i odlazak u inostranstvo na studije. Zapanjujući su podaci Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da samo oko 16 odsto studenata u Srbiji završava fakultet ili višu školu u roku. Ništa optimističniji nisu ni podaci Zavoda koji kažu da više od 50 odsto studenata koji upišu fakultet nikada ne završe studije.

- Razlozi zbog kojih naši studenti ne završavaju studije na vreme sigurno su i nepovoljna događanja proteklih godina, ali i to što veliki broj mladih ljudi upisuje fakultete jer posle srednje škole ne mogu da nađu posao. Razloga ima i u sistemu obrazovanja jer postoji veliki broj fakulteta gde su studenti prepušteni sami sebi, nema jasnih predispitnih obaveza, niti adekvatnih uslova za rad. Najveći razlog je sigurno mogućnost prenošenja ispita koji je studentima više odmogao nego pomogao - rekla je za „Blic“ Emilija Stanković, pomoćnik ministra prosvete i sporta za više i visoko obrazovanje.

Ima i studenata koji su se zbog loše materijalne situacije trudili da fakultet završe na vreme, dok je većina onih koji su svaku godinu overavali bar dva puta čekajući, kažu, neka bolja vremena.

- Studirao sam na Saobraćajnom fakultetu od 1996. do 2002. godine i živeo sam u Domu „4. april“. Dolazio sam u Beograd vozom nedeljom uveče, a kući sam se vraćao u petak popodne. Imao sam pare za bonove u menzi za 20 dana, ali samo za doručak i ručak, a uveče sam bio gladan. Knjige nisam kupovao, već sam ih kopirao ili pozajmljivao, a u vozu sam se švercovao. Posle 1999. godine prešao sam u Studentski grad i u tom periodu mi je bilo malo lakše, a fakultet sam završio za šest godina. Moje kolege iz Studenjaka studirali su posle mene još dve, tri godine, a neki i duže - priča Miodrag Perić, diplomirani inženjer saobraćaja iz Sremske Mitrovice.

Svi se nadaju da će studije biti mnogo lakše i uspešnije kada svi fakulteti u Srbiji do 2010. godine pređu na novi režim studiranja koji će biti u skladu sa uslovima koje propisuje Bolonjska deklaracija. Rezultat tih promena treba da bude ujednačen sistem visokog obrazovanja u Evropi. Bolonjska deklaracija omogućava da student prvu godinu završi u Beogradu, a drugu u Francuskoj, a da diplomu stekne na nekom od čuvenih praških univerziteta.

- Našim fakultetima ostavljeno je tri godine da počnu da primenjuju novi režim studiranja. Posle 15. septembra dobićemo izveštaj od svih dekana u Srbiji i znaćemo koji fakulteti rade po Bolonjskoj deklaraciji - kaže Emilija Stanković.

Promene koje će našim studentima doneti prelazak na studiranje u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, kaže Emilija Stanković, omogućiće da studije budu jednostavnije jer će akcenat biti stavljen na predispitne obaveze.

- Najvažnije je da više neće biti prenošenja ispita. Ispiti će biti manje stresni, profesori će biti više uključeni u proces nastave, a studenti će imati jači motiv jer će već u predizbornim obavezama odraditi veći deo posla - kaže Emilija Stanković.

Šta predviđa Bolonjska deklaracija

Bolonjska deklaracija ne poznaje princip školske godine već sistem kredita jer se studenti upisuju na predmete. Uspešnost studenata u savlađivanju pojedinog predmeta prati se tokom nastave i izražava se poenima. Važnu ulogu u ukupnoj oceni imaju predispitne obaveze koje u ukupnoj oceni učestvuju sa najmanje 30, a najviše 70 poena jer student ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita može ostvariti najviše 100 poena. Student koji se finansirao iz budžeta opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari najmanje 60 evropskog sistema prenosa bodova, dok student koji se sam finansira za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 37 bodova. Bodovi se mogu uložiti u nastavak studija na nekom drugom fakultetu u Evropi.

Ostale vestiArhiva