Budući ministar finansija Srbije Lazar Krstić poručio je da Srbija, posle toliko izneverenih očekivanja, ne sme sebi da dozvoli još jedan neuspeh i zato mora sprovesti neophodne strukturne reforme, koje se godinama odlažu.
Krstić je za novi broj nedeljnika NIN rekao da mu je cilj da manjak u budžetu svede sa ovogodišnjih 6,5 na najviše četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2014. godini.
"Da bi se to ostvarilo, moraćemo da preduzmemo i neke manje popularne mere. Mi drugog izbora nemamo, ako želimo da zaustavimo dalje propadanje. Moraćemo da stežemo kaiš ako mislimo da stabilizujemo javne finansije", ocenio je Krstić.
On je potvrdio da je zajedno s prvim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao s predstavnicima Svetske banke o kreditu za pokriće manjka u budžetu.
"Tačno je da postoji opcija da Svetska banka pomogne finansiranje našeg budžetskog deficita, a uslov za to je da se na vreme usvoji odgovoran budžet za 2014. i to će biti jedan od prvih velikih zadataka Ministarstva finansija", objasnio je Krstić.
Teško je, kako je dodao, reći šta je optimalan deficit, "ali ono što je prihvatljivo za Međunarodni monetrani fond i međunarodnu zajednicu je deficit od tri, najviše četiri odsto BDP-a, jer s većim deficitom budžet teško da bi bio održiv".
Krstić je najavio da će prilikom pripreme budžeta za 2014. godinu morati paralelno da se radi i na povećanju prihoda i smanjenju troškova, vodeći računa da Srbija ne upadne u negativnu spiralu zbog pada tražnje izazvanog rezanjem budžetskih rashoda.
"Plate u javnom sektoru i penzije ne mogu u punoj meri da prate rast potrošačkih cena, pogotovo što se polovina novca za isplatu penzija obezbeđuje iz budžeta. Jednostavno novca za finansiranje tog rasta nema dovoljno i mi moramo da nađemo rešenje i planiramo u tim okvirima", poručio je Krstić.
On smatra da bi za Srbiju bilo dobro da što pre zaključi novi stendbaj aranžman sa MMF-om.
Krstić je naglasio da u Srbiji svi moraju da plaćaju poreze i da za sve važe jednaka pravila.
"Insistiraću da svi plaćaju poreze i poreske dugove, ali ćemo voditi računa da to ne izazove novi talas stečajeva i da ne poveća nezaposlenost, jer nije cilj da sapletemo našu ekonomiju", rekao je Krstić.

Ostale vestiArhiva