Izjava premijera Češke Mireka Topolaneka da podržava otvaranje američkih vojnih baza na teritoriji Češke izazvala je buru negodovanja u javnosti, dok opozicija već prikuplja potpise za organizovanje referenduma protiv takve odluke.

Pentagon je ranije poslao delegaciju u inspekciju mesta za potencijalne baze gde bi trebalo da budu smešteni sistemi u okviru antiraketnog štita. Osim Češke kao potencijalni domaćin štita (radaskih sistema i projektila) spominje se i Poljska. Prema rečima Tomasa Pojara, zamenika šefa češke diplomatije, postoji mogućnost da SAD u Češkoj razmeste samo radarske sisteme, a u Poljskoj raketne projektile.

Amerika već dve godine sprovodi plan o premeštanju vojnih baza iz, kako je ministar odbrane Donald Ramsfeld nazvao „stare Evrope“ u „novu Evropu“. U pitanju su zemlje u centralnoj Evropi, koju mahom čine bivše zemlje istočnog bloka, koje su se nalazile na zapadnoj i jugozapadnoj periferiji Varšavskog pakta. Geopolitički gledano, Pentagon želi da bude „bliži“ dešavanjima na Bliskom istoku, Kavkazu, istočnom Mediteranu i zemljama Magreba (severna Afrika).

Tako su naši istočni susedi Bugarska i Rumunija ranije ove godine tokom turneje američkog državnog sekretara Kondolize Rajs potpisale sporazume o otvaranju američkih baza na svojoj teritoriji. Kako je izjavio jedan visoki rumunski oficir, SAD su pre svega želele da pod kontrolom drže situaciju na Crnom moru.

Pentagon je prošle godine samo za održavanje vojnih baza u Nemačkoj potrošio sedam milijardi dolara. Na istoku, održavanje je jeftinije, a uz dolazak američkih vojnika zemlje domaćini će imati i ekonomsku korist.

Tokom ere hladnog rata SAD su ukupno u Evropi imale raspoređenih 213.000 vojnika (uglavnom u Zapadnoj Nemačkoj) i članicama NATO-a. Danas, kada Varšavski pakt više ne postoji, SAD u Evropi imaju ukupno od 70.000 vojnika.

Otvaranje baza u bivšim komunističkim zemljama i širenje NATO-a na istok, kao što se i očekivalo, izazvalo je negodovanje zvanične Moskve. Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov najavio je pre nekoliko meseci da će „Rusija izvršiti reviziju vojnih planova“ zbog „agresivne strategije NATO-a“.

Srbija potpisuje vojni sporazum sa Amerikom

Sporazum SOFA između vlada Srbije i SAD o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Srbiji, koji će 7. septembra u Vašingtonu potpisati američki državni sekretar Kondoliza Rajs i predsednik Srbije Boris Tadić, definiše pravni status vojnog osoblja i imovine koji se privremeno nalaze na teritoriji Srbije.

Taj sporazum je već usvojila Vlada Srbije, a on obuhvata i program partnerstva srpske vojske sa državom Ohajo. Ta savezna američka država određena je Srbiji kao strateški partner za saradnju u domenu odbrane.

Vojni analitičar Bojan Dimitrijević objasnio je da su sve države u regionu „taj standardni sporazum potpisale još sredinom devedesetih godina prošlog veka“.

Tri vrste baze

Američke snage u Evropi raspoređene su u tri tipa baza. Prvu čine glavni operativni centri, poput vazduhoplovne baze Ramštajn u Nemačkoj ili mornaričke baze Rota u Španiji. Drugi tip čine takozvani operativni centri, poput onih u Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj odakle se vojnici šalju u operacije u treće zemlje. Treći tip su takozvani sigurnosni centri, u kojima se nalazi manji broj američkih vojnika, a koji su u slučaju potrebe spremni da prime veći broj trupa.

Ostale vestiArhiva