UŽICE - Juče su se u kući Veljka Ostojića, prve trube Dragačevskog sabora, nemilice trošila svakojaka pića. Kroz dom Ostojića, gde je truba porodična tradicija, u Zlakusi kod Užica, defilovali su prijatelji, komšije, rođaci i nazdravljali u Veljkovo ime i čast pozlaćene statue dragačevskog trubača, namenjene najboljem učesniku Sabora.

A tu statuu Veljko Ostojić, 21-godišnji student trube na Muzičkoj akademiji Univerziteta u Prištini, izvojevao je prekjuče u Guči, i to po drugi put. Svoj dragačevski prvenac zlakuški virtuoz ostvario pre dve godine.

- Sigurno je da priznanje prija s obzirom na konkurenciju i veliki ugled koji Sabor uživa. Nagrada je dodeljena meni, ali ću je podeliti na ravne časti sa svim članovima orkestra s obzirom na napor koji smo zajedno uložili da bismo do nje stigli - skroman je kralj Guče.

Veljko je vođa desetočlane trupe u kojoj taktove bubnjem daje otac Dragan, a zvuk basom filuje brat Marko. Rodonačelnik benda je deda Boško, koji se iz orkestra povukao pre tri godine.

- Ostala su mi još dva ispita da očistim prvu godini na Akademiji. Škola mi je pomogla da se tehnički usavršim, ali što se tiče muziciranja melosa, tu nastava ne može mnogo da pomogne. Kod narodne muzike glavnu ulogu igra duša trubača, ne vredi ti škola ako ne sviraš iz srca - objašnjava Veljko.


Gosti kod Ostojića stižu jedni za drugim, a baba Angelina obigrava oko šporeta i pristavlja kafu za kafom. Otac Dragan poznanicima poslužuje rakiju.

- Dobra je ovo godina. Veljko je prva truba Dragačeva, dobro gura na Akademiji, a Marko je završio zanat - priča Dragan, onako više za sebe.

Deda Boško blista od sreće. Zavalio se starina u stolicu, ne ispušta čašicu. Pogledom šara po kući, čas gleda unuka, čas goste, a onda ga oči upute na zid gde su okačene slike iz njegove trubačke karijere. Učestvovao je Boško četrdeset jedan put na saborima u Guči, izostao je samo sa prva dva i poslednja tri.

- Gledao sam Sabor na televiziji, ali kada dođe proglašenje pobednika, uhvati me nervoza i izađoh napolje da šetam. Odmaknem jedno dvesta metara od kuće, kad eto Angeline, viče iz dvorišta: „Ajde kući, Veljko je pobedio“. Znao sam ja da je Veljko najbolji, ali sam se pribojavao kako će to žiri oceniti - prepričava Boško nedeljnu dramu.

- Ja sam mnoga priznanja osvajao, dva puta sam bio zlatna truba Guče, ali u tom trubačkom zanatu Veljko me je odavno pretekao. Ako, sad je barem pedeset posto bolji muzičar od mene. Neka gura putem kojim je krenuo. Treba da završi Akademiju, a posle da se oženi. A nagrada će biti još, ne brinem za njih - iskren je deda Boško.

Pozlaćena statuta trubača još dan-dva stajaće na stolu kuće Ostojića, dok svi znani ne dođu i s njom i Veljkom se islikaju, a onda se seli na vitrinu odakle blešti kolekcija nagrada. Samo ove godine Veljko je sa raznih takmičenja doneo četiri vredna priznanja. Osim u Guči, pobedio je na saborima na Zlatiboru i u Banjaluci, kao i na festivalu duvačkih orkestara u poljskom gradu Lobecu. To je prva titula koju je srpska truba ponela u vandragačevskoj, evropskoj konkurenciji.

Najbolji orkestar Demirana Ćerimovića

Odlukom žirija 46. dragačevskog sabora trubača u Guči za najbolji trubački orkestar proglašen je orkestar Demirana Ćerimovića iz Vranja za odsvirane muzičke numere „Koštana“ i „Vranjanski čoček“. Ovo je drugi put da Vranjanci ponesu titulu najboljeg orkestra na prestižnom trubačkom takmičenju u Guči. Prvi put zablistali su 2002. godine. U međuvremenu, kako kaže Demiran Ćerimović, kapelnik orkestra koji broji 12 članova, osvajali su druge nagrade i uvek bili nadomak najboljima.

- Trebalo je da mi dobijemo ovu nagradu i prošle godine. Ma, hteo je žiri nas da proglasi za najbolje, al’ odustaše u zadnjem sekundu. Bio sam ubeđen da pobeđujemo, pa sam se malo razočarao, ali kažu mi organizatori da se ne sekiram, ima vremena za nagrade, a mi standardno dobro sviramo, tako da će sve biti dobro. I bilo je. Evo, na primer, ove godine se nisam uopšte nadao, a osvojio sam nagradu. Tako ti je to, kao što narod kaže, sve naopako - priča Demiran za „Blic“.

Ipak su vam pri prijemu nagrade zablistale suze.
- Znate, ne postoji prestižnija nagrada za jednog trubača ili trubački orkestar od one koju ponesete iz Guče. Po Guči vas svet prepoznaje. To vam je propusnica za sve zemlje na kontinentu, a s druge strane, i priznanje da ste u samom vrhu kada je u pitanju muziciranje trubom. Nije to mala stvar.

Koliko dugo svirate u ovom sastavu?
- Od 1997. godine smo u orkestru i u Guči. Tada smo počeli da se takmičimo i odmah su nas zapazili poznavaoci ove vrste muzike. Onda su počeli da nas zovu, traže da dođemo na predtakmičenja, i tako je počelo. Osvojili smo mnogo nagrada. Evo, ove godine sam bio prva truba u Boljevcu. Lepo sviramo i u tome uživamo. Posvetili smo sve slobodno vreme trubi, to nam je pravo zadovoljstvo. Ma, truba je ljubav, kao kada imaš devojku pa se zaljubiš i ne možeš bez nje. Tako trubač ne može bez trube.

Da li svirate u inostranstvu?
- Da, i to zahvaljujući Guči. Od 2000. godine pa sve do 2004. godine svirali smo u Bejrutu i okolini. Zapazio nas je neki menadžer Mišel. Došao je u Vranje da nas čuje, oduševio se i poveo nas sa sobom. Bilo nam je odlično. Snimili smo i jedan CD u Bejrutu. Pratili smo nekog njihovog pevača, kažu da je zvezda, zove se Toni Hana. Uglavnom je ono što smo odsvirali oduševilo masu.

Da li je u pripremi CD?
- Mi već imamo jedan snimljen u Srbiji i taj što smo snimili u Bejrutu. Sada snimamo i treći. Tu će biti numere koje smo svirali ove godine na Saboru, ali će biti i drugih novijih pesama i kola. Siguran sam da će ljubitelji trube biti oduševljeni. Uskoro će se pojaviti u prodaji.

Ima li neostvarenih želja kada je u pitanju truba?
- Pa, voleo bih da sledeće godine ponesem titulu prve trube, tačnije najboljeg trubača u Guči. Još to nisam osvojio. Sve drugo sam ostvario. Znam da je to moguće, ljudi su mi već rekli da sam spreman za tu nagradu. Do sledećeg Sabora radiću puno na usavršavanju tehnike i obećavam publici da ću pobediti.

Pola miliona posetilaca

Dragačevski sabor trubača koji je u Guči trajao od 30. avgusta do 3. septembra posetilo je preko pola miliona stranih i domaćih gostiju. Najposećeniji je bio ponoćni koncert u subotu, na kome je, prema procenama organizatora, bilo oko 25.000 ljudi. Na finalnom takmičenju u nedelju bilo ih je oko 23.000. Četvoročlana porodica za tradicionalni svadbarski kupus, pivo, „koka-kolu“, parking kartu od 400 dinara i suvenir sa Sabora morala je da izdvoji više od 2.000 dinara. Najviše se pilo pivo. Prema prvim procenama, popijeno je više od 2.000 hektolitara MB piva, čiji je proizvođač bio zvanični sponzor Sabora. Od direktora Doma zdravlja u Guči, primarijusa dr Duška Šuluburića saznali smo da je ove godine na Saboru trubača bilo mnogo manje intervencija kada je u pitanju alkohol ili korišćenje drugih opojnih sredstava. Tokom Sabora pregledano je 220 ljudi, a u 118 slučajeva bilo je potrebe za intervencijom - previjanje ili čišćenje rana, ušivanje, davanje injekcija... Prema slobodnoj proceni, svaki 2.000. saboraš obratio se za lekarsku pomoć. Zbog prekomerne doze alkohola intervenisalo se kod šezdesetak saboraša.

Očekivani prihodi od izdavanja javnih površina i parking prostora za vreme trajanja 46. dragačevskog sabora trubača u Guči iznose oko 20 miliona dinara. Prošle godine organizatori su od izdavanja mesta za tezge i šatre od komunalnih taksa i naplate parking prostora zaradili 25 miliona dinara, od čega je ovom gradiću ostalo 15 miliona dinara.

Ostale vestiArhiva