Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je rešenje kosovske krize pitanje od suštinske važnosti za bezbednost i stabilnost Balkana. 'Želim da s najboljom voljom, argumentima ubedim sagovornike u svoje stavove', rekao je Tadić novinarima pred odlazak za SAD, gde će boraviti od 6. do 8. septembra.

Tadić je ukazao da je pregovaračka pozicija Beograda u razgovorima o budućnosti Kosova teška, što je, kako je rekao, posledica katastrofalne politike vođene tokom decenije 90- ih. 'Manevarski prostor je smanjen zbog politike vođene 90- ih godina. Imamo manje argumenata za ubeđivanje, ali to ne znači da treba da odustanemo od svojih stavova.

Naš suštinski interes je da pridobijemo SAD', rekao je srpski predsednik. On je naglasio da će u SAD braniti stav da se, pri odlučivanju o budućem statusu Kosova, moraju uzeti u obzir i opšte konsekvence ne samo pa Srbiju, već i po region. 'Ako nema stabilnosti na Balkanu, nema ekonomskog razvoja, a samim tim nema ni boljeg standarda za građane. Buduće rešenje za Kosovo treba da bude sagledano i kroz tu prizmu'.

'Odluka o nezavisnom Kosovu predstavljala bi ne samo kršenje međunarodnog prava, već bi imala i teške, opasne posledice po jugoistočnu Evropu, pa i druge delove sveta', upozorio je Tadić.

Predsednik Srbije će se u Vašingotonu sastati s državnim sekretarom Kondolizom Rajs, potpredsednikom Dikom Čejnijem i ministrom odbrane Ronaldom Ramsfeldom, kao i s predstavnicima Kongresa.

Ističući da u SAD putuje s namerom da pojasni stavove koje Srbija zastupa u pregovaračkom procesu, Tadić je rekao da pregovori ulaze u završnu fazu, a da je Amerika zemlja koja će imati odlučujuću ulogu.

'Principijelan stav Srbije jeste da je Kosovo njen sastavni deo i po međunarodnom pravu i po istoriji. Situacija je od 1999. godine izmenjena i mi od tada nemamo državne institucije na Kosovu u pravom smislu te reči', rekao je Tadić. On je naglasio da Srbija istupa s predlogom suštinske autonomije, kao i da se zalaže za proces decentralizacije i predavanje nadležnosti lokalnim vlastima.

'Srbija nema nameru da upravlja političkim životom kosovskih Albanaca, ali treba da bude oslonac onima koji to žele, pre svega kosovskim Srbima', dodao je on, napomenuvši da će s domaćinima razgovarati i o pitanju crkava na Kosovu i kulturne baštine. Napominjući da 'nema kapaciteta da se izdejstvuje odlaganje donošenja rešenja za sledeću godinu ili kasnije', on je dodao da će u Vašingtonu ukazati na posledice brzog rešenja.

Odgovarajući na pitanje da li će tema razgovora biti i sporne izjave specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, Tadić je rekao da to ne bi tebalo da bude deo posete, jer je zvanični Beograd rekao šta misli. On je, međutim, ponovio da Ahtisarijeva rečenica o krivici srpskog naroda ima dalekosežne i opasne komplikacije.

'Biće reči i o strateškom partnerstvu Srbije i SAD u budućnosti. Javnost zna da stavovi Beograda i Vašingtona nisu identični, ali pregovori o budućnosti Kosova ne treba da uruše međusobne odnose i partnerstvo', rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je, takođe, rekao da će s predstavnicima SAD razgovarati o unapređenju bilateralne saradnje, ekonomskim i političkim odnosima, kao i o regionalnoj politici.

Tadić i Kondoliza Rajs će potpisati vojni sporazum SOFA - stadardni bezbednosni sporazum koji SAD imaju sa većinom evropskih država i koji suštinski predstavlja korak napred ka integraciji u NATO.

Prema Tadićevim rečima, glavna prepreka za ekonomsku pomoć i investicije iz SAD, predstavlja neizručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu. Pomoć SAD i saradnja s Beoograda i Vašingtona je veoma važna, jer će to pratiti i druge zemlje i međunarodne institucije, dodao je Tadić.

'Srbija mora da bude deo evroatlantskih struktura. U njima su gotovo sve zemlje severne Zemljine polulopte. Jedino smo mi i BiH izvan. U bezbednosnom smislu, to je nepovoljno, a u ekonomskom još nepovoljnije. Tamo gde je NATO, tamo su i investicije', naglasio je tadić.

Upitan šta će reći američkim zvaničnicima ako ga budu pitali gde je Ratko Mladić, Tadić je rekao da će odgovoriti da Srbija 'ima Akcioni plan', a da on, kao predsednik Srbije, nije operativno zadužen za to pitanje. 'Smatram, ipak, da svako ko je optužen za ratne zločine treba da brani svoju nevinost pred Haškim sudom', dodao je Tadić.

Kongresmeni: Teritorijalni integritet Srbije se mora poštovati

Dvojica članova Komiteta za međunarodne odnose Predstavničkog doma Kongresa, Den Barton i Džo Vilson, uoči Tadićeve posete, usprotivili su se nametanju rešenja za Kosovo i upozorili na 'dalekosežne negativne posledice' eventualne odluke o nezavisnosti te pokrajine.

U tesktu objavljenom u 'Vašington tajmsu', tri dana uoči Tadićevog dolaska, kongresmeni su naveli da se 'teritorijalni integritet Srbije i njene kulturne i istorijske veze sa Kosovom moraju poštovati' i da 'UN ne smeju Srbiji nametati odluku koja je neprihvatljiva za njene građane i demokratski izbarane vlasti'.

'Konačna odluka mora biti kompromis koji je sprovodiv i prihvatljiv i za Srbiju, i za albanske lidere na Kosovu i za manjisko srpsko stanovništvo. Ako ne bude tako, ostaće status kvo ili, još gore, region će nazadovati u etničko čišćenje srpskih hrišćana sa Kosova', navodi se u tekstu.

Uz ocenu da je Boris Tadić prozapadno i reformski orijentisan predsednik Srbije koja teži članstvu u NATO i EU, Barton i Vilson su pozvali predsednika SAD Džordža Buša i lidere u Kongresu da ga 'dočekaju kao prijatelja' i da 'Srbiju tretiraju kao saveznika kojem je tokom teške tranzicije potrebna podrška Zapada'.

Ostale vestiArhiva