Posle potpisivanja Sporazuma SOFA u četvrtak u Vašingtonu predsednik Srbije Boris Tadić odlazi u američku državu Ohajo na razgovore sa generalom Vejnom, komandantom Nacionalne garde Ohaja, i generalom Blumom, komandantom Nacionalne garde SAD. Razgovorima na kojima će biti reči o daljim modalitetima saradnje Srpske vojske i države Ohajo prisustvovaće i zastupnik načelnika Generalštaba Zdravko Ponoš. - Najviše koristi od Sporazuma SOFA o statusu snaga imaće naša vojska jer će on omogućiti nastavak saradnje dve države u oblasti odbrane, a to podrazumeva i uključivanje Srpske vojske u program partnerstva sa državom Ohajo, koja je određena Srbiji kao strateški partner za saradnju u domenu odbrane - kaže Bojan Dimitrijević, savetnik predsednika Srbije za vojna pitanja.

Saradnja dve države biće još preciznije definisana u septembru kada se očekuje da visoka američka vojna delegacija dođe u posetu Srbiji.

- Najvažniji je sporazum sa državom Ohajo, a taj sporazum nije moguć bez potpisivanja Sporazuma o statusu snaga koji su sve države u regionu potpisale još sredinom devedesetih godina. Saradnja sa SAD iako usporeno i sa zakašnjenjem u odnosu na susede od desetak godina ipak se odvija u dobrom pravcu - ističe Dimitrijević.

Saradnja sa državom Ohajo predviđa školovanje naših oficira na tamošnjoj vojnoj akademiji, predviđa saradnju sa Nacionalnom gardom Ohaja u odlasku u mirovne misije u treće zemlje. Inače, ta država ima veoma razvijene vojne kapacitete, posebno u domenu vazduhoplovstva i od naših suseda ima veoma razvijene veze sa mađarskom vojskom.

U Ministarstvu odbrane veruju da će buduća tešnja saradnja sa Ohajom značiti ogroman porast bilateralnih projekata, školovanje oficira i ne samo oficira, već i civilnih studenata, kako naših, tako i onih iz SAD koji budu dolazili ovde. Te veze će, kako se očekuje, otvoriti vrata za saradnju i drugih fakulteta.

Sporazum SOFA između Srbije i SAD o zaštiti i pristupu korišćenju infrastrukture u Srbiji, koji će prekosutra potpisati Tadić i američki državni sekretar Kondoliza Rajs, definiše pravni status vojnog osoblja i imovine koji se privremeno nalaze na teritoriji Srbije.

To praktično znači da će američke snage moći lakše da prođu kroz našu zemlju u slučaju eskalacije sukoba u regionu, a takođe i da učestvuju u vojnim vežbama sa našim jedinicama bez klasične procedure koja važi sa strane oružane snage. Sporazum reguliše niz konkretnih pitanja tipa da li američke snage koje, recimo, prelaze iz Rumunije imaju vozačke dozvole koje važe i u SCG, ili moraju posebno da ih overavaju, tu je i pitanje pasoša, i druga tehnička pitanja i nadležnosti.

Srbija je jedna od deset evropskih država koje nemaju potpisan taj sporazum.

Planirano je i potpisivanje sporazuma o bezbednosnoj saradnji (SCA) i sporazuma o nabavkama i uzajamnim uslugama (ACSA), dok je sporazum o sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje i unapređenje odbrambenih vojnih odnosa sa SAD već potpisan ovog proleća.

Sporazum o sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje i unapređenje odbrambenih vojnih odnosa Srbije sa SAD potpisala je nekadašnja državna zajednica čiji je sukcesor Srbija a time i naslednik tog sporazuma.

SCA sporazum većini evropskih država nije potreban, jer su članice NATO-a, a njegovim potpisivanjem Srbija bi dobila značajna sredstva za vojne seminare i obuku, kao i za podršku daljim reformama sistema odbrane.

ACSA sporazumom se reguliše nabavka različitih proizvoda za jedinice vojske SAD koje se privremeno nalaze ili prolaze kroz Srbiju i značaj tog dokumenta predstavlja to što će njegovom realizacijom jedinice SAD moći da se snabdevaju u Srbiji.

Ostale vestiArhiva