Današnji nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije u Beču protiče u atmosferi razmene informacija u diplomatskim krugovima o tome da je plan međunarodne zajednice da do kraja godine okonča pregovore o budućem statusu Kosova preambiciozan, te da će Priština i Beograd o ključnim elementima sporazuma razgovarati tek početkom naredne godine.
I prištinski dnevnik „Koha ditore”, pozivajući se na izjave zapadnih diplomata, u jučerašnjem izdanju najavljuje da su „članice Kontakt grupe procenile da je ipak isuviše rano za predlaganje paketa rešenja o budućem statusu Kosova, odlažući, verovatno, i konačno rešenje za prvi kvartal naredne godine”. „SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska i Italija, zajedno sa specijalnim izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem, ocenjuju da je prerano za predlaganje paketa rešenja”, piše prištinski dnevnik, dodajući da su međunarodni zvaničnici dosadašnji tok pregovora ocenili kao „prilično neuspešan”. Prištinski list, koji ima dobre izvore bliske američkim diplomatama koji se bave Kosovom, zaključuje da je „pitanje trenutka kada će se Ahtisarijev tim posrednika naći u ćorsokaku”.

Današnja runda pregovora u bečkoj palati „Daun Kinski” počeće predstavljanjem novog Ahtisarijevog predloga za decentralizaciju i „unapređenom” verzijom nacrta sporazuma o zaštiti kulturne baštine. Međutim, srpski pregovarački tim ne očekuje mnogo od ove runde razgovora, uprkos tome što je novi predlog Ahtisari predstavio kao rezultat kompromisa međunarodnih posrednika i pregovaračkog tima iz Prištine. Kako je uoči odlaska na pregovore izjavio koordinator pregovaračkog tima Slobodan Samardžić, prilikom razgovora sa timom eksperata Ahtisarijeve kancelarije koja je iz Prištine došla u Beograd, „nije bilo novina kada je reč o izlaženju u susret zahtevima Beograda, nego su se, naprotiv, neke stvari dodatno komplikovale”.

Srpski pregovarački tim ostaje pri zahtevu da se u pokrajini zadrži sadašnjih pet i dobije još 12 opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Najavljujući u Prištini prošle nedelje da je „rov između dve strane postao plići”, Ahtisari nije hteo da otkriva detalje nove ponude, a pregovarači u Beogradu nisu bili zadovoljni dokumentom koji im je predstavljen. Današnji razgovori, kojima predsedava Ahtisarijev zamenik Albert Roan, biće upravo posvećeni broju srpskih opština i statusu podeljenog grada Kosovske Mitrovice. Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić najavila je da će srpski pregovarači insistirati na tome da Srbi na Kosmetu dobiju pune nadležnosti u zdravstvu, školstvu, medijima, socijalnoj zaštiti i oblasti verskih sloboda, kao i proširene nadležnosti, odnosno specijalne veze sa Beogradom u sudstvu i policiji. I član srpskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović najavljuje da je „iluzorno očekivati” napredak na današnjim razgovorima „kada se ima u vidu da nastupamo sa dijametralno suprotnim stavovima, da se predlog koji je dao Unosek kosi sa našim interesima, našim zahtevima i našim viđenjem decentralizacije”.

Najnovija verzija Unosekovog predloga koji sadrži principe decentralizacije predviđa da srpske opštine mogu da imaju veze sa institucijama Srbije i njihovu podršku u oblastima finansija i kadrova, kao i tehničke i ekspertske pomoći. U diplomatskim krugovima se smatra da će taj dokument, uz eventualne manje korekcije, biti i konačni predlog rešenja sa kojim će specijalni izaslanik izaći i pred Kontakt grupu koja će zasedati 11. i 12. septembra u Sofiji.

Novi predlog Unoseka predviđa formiranje zajedničkih komisija Beograda i Prištine, koje bi nadgledale veze srpskih opština na Kosovu sa institucijama u Beogradu, pre svega u oblastima zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i kulture. Srbi bi, takođe, dobili izvesnu autonomiju u oblastima policije i pravosuđa, ali pod ingerencijom kosovskih vlasti. Ahtisarijev plan, međutim, ne definiše broj srpskih opština, što je i najznačajnija zamerka pregovaračkog tima Beograda.

Tokom sutrašnjeg dana, koji će biti posvećen raspravi o kulturnoj baštini i verskim spomenicima, posebno će se govoriti o zaštitnim zonama, pri čemu srpski tim ostaje pri zahtevu da tih zona bude 39, dok Ahtisarijev tim nudi 21. Što se tiče prava manjinskih zajednica, ni jedna strana nije izlazila sa bilo kakvim detaljima, a iz Ahtisarijeve kancelarije je samo najavljeno da će to biti „nastavak prethodnog sastanka koji je u Beču održan 8. avgusta”.

Uoči odlaska prištinske delegacije u Beč, predsednik Kosova Fatmir Sejdiju je rekao da će se „kosovska strana potruditi da naredna runda pregovora u Beču bude poslednja”, odnosno da on očekuje zaokruživanje poglavlja tehničkih pregovora. „Kosovska strana će nastaviti sa dosadašnjim konstruktivnim stavom i daće maksimalan doprinos kako bi uticala da se proces osamostaljivanja zemlje okonča do kraja ove godine”, rekao je Sejdiju.

O Kosovu i u Savetu bezbednosti

O Kosovo i Metohiji biće reči i na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj će novi šef Unmika Joahim Riker podneti izveštaj o bezbednosnim pitanjima na Kosovu. Na zahtev Rusije, Slovačke i još nekoliko članica SB, taj sastanak je sa 6. pomeren za 13. septembar, kako bi zemlje članice imale vremena da se unapred upoznaju sa sadržajem dokumenta. Zatvorena sednica SB na kojoj će specijalni izaslanik UN izvestiti zemlje članice o pregovorima o statusu Kosova biće održana 22. septembra.

Ostale vestiArhiva